Долазак главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца и председника тог међународног суда Кармела Ађијуса само је једна координисана акција са свим оним политичким притисцима којима је Србија изложена у последње време. Овако адвокат Горан Петронијевић коментарише за Спутњик нове пацке хашких гостију Србији због ангажовања генерала Владимира Лазаревића за предавања на Војној академији.
Адвокат Боривоје Боровић прецизира да ако особа која је издржала кривичну санкцију, у овом случају генерал Лазаревић, не може да настави нормално да води свој живот, и на тај начин су јој сва људска права ускраћена.
„Генерал Лазаревић са становишта људских права и слобода може да држи предавања, да се активно бави политиком. Он није добио никакву споредну санкцију или меру забране јавног наступања или запошљавања. Дакле, представници Хашког трибунала могло би се рећи, да су у некој врсти туристичке шетње, доносе последње адуте да плаше ову извршну власт, која у овом погледу није ништа скривила и мислим да на ово не би ни требало да се обраћа пажња. Они немају било каква овлашћења да као суд прате особе које су одслужиле казну“, каже Боровић.
Он додаје да чисто сумња да су хашки представници обилазили наше осуђенике да виде у каквим условима бораве по затворима у свету где служе казне, као што су дошли у Србију:
„Они верују да овде имају најбољи терен да се иживљавају над нашом влашћу. Али све то им је само пуцање у празно“.
Петронијевић подсећа да је Лазаревић осуђен по неким тачкама командне одговорности, под, како каже, веома сумњивим доказима тужилаштва, и да је тај исти Хаг одлучио да га пусти на слободу после две трећине одслужене казне.
У том контексту наш саговорник овакво понашање хашких изасланика тумачи на следећи начин:
„Ово је, другачијим речником, исто оно што је и Хојт Брајан Ји изговорио овде у Београду. Ово је само доказ да је тачно све оно што смо говорили, да се и Тужилаштво и Трибунал налазе под потпуном контролом Америке и њихове политике“, уверен је Петронијевић.
Петронијевић, осим што мисли да је све последица једне политичке кухиње, верује и да се иза прогона генерала Лазаревића крију, сем демонстрације политичке моћи, и другачији мотиви. Он подсећа да су Лазаревић и генерал Небојша Павковић били стратези у борби против НАТО-а 1999. године.
„Они су том новом стратегијом поставили нова правила ратовања, нову одбрамбену стратегију од таквог облика агресије какву је НАТО имао над нашом државом. Брзо дислоцирање, макете, и довођење у један потпуни хаос НАТО-а, и довођење у заблуду да су уништили војне ефективе наше војске. Све то је оно због чега НАТО сада сматра да су их ови људи практично војно поразили али и направили нову стратегију коју и они сами сада изучавају“, уверен је Петронијевић.
Оба наша саговорника подсећају на чињеницу да је Рамуш Харадинај истовремено био под хашком оптужницом, а и премијер непостојеће државе Косово. То је, сагласни су они, најбољи пример хашког поимања правде.
Но, хашки представници нису се зауставили ни на Лазаревићу, већ сматрају да Србија у случају троје радикала, чије се изручење тражи због непоштовања суда, треба хитно да промени своје законодавство и усклади га са међународним обавезама које је преузела.
Иначе, Срби у Хагу осуђени су на укупно више од 1.000 година затвора, а са друге стране су ослобођени ратни злочинци као што су Анте Готовина, Младен Маркач, Рамуш Харадинај, Насер Орић и други. Међународни кривични суд за бившу Југославију престаје са радом крајем године, а предмете преузима Канцеларија тужиоца Механизма за међународне кривичне судове. Брамерц ће наставити да подноси извештај о напретку Савету безбедности УН сваких шест месеци.
