Наиме, почетком недеље је објављена оптужница против бившег шефа кампање Доналда Трампа у оквиру истраге о наводној завери Трампа и Русије током америчке предизборне кампање 2016. године:
„Нови ударци за Доналда Трампа. Његов бивши шеф кампање предао се ФБИ, оптужен за заверу против Сједињених Америчких Држава“.
Е, сад је Трамп дефинитивно готов. Амерички медији извештавају да оптужнице против Пола Манафорта и његовог асистента Рика Гејтса недвосмислено доказују да се Русија умешала у америчке изборе и тако поставила Трампа на власт. ’Ајде, слушам доказе.
„Према специјалном тужиоцу, пише да су они радили за Украјину и да их је украјинска влада платила“.
Добро… Радили су за Украјину и као лобисти су плаћени за лобирање, али какве то везе има са Русијом? Је л’ знају Американци да Украјина није Русија? Видите — Украјина, Русија. Украјина, Русија. У чему је проблем?
Кажу:
„То је историјска оптужница која се бави утајом пореза током дужег временског периода“.
Па добро, избегавање плаћања пореза је највећи грех у Америци, тамо важи изрека да је једино што се мора — умрети и платити порез, али опет, какве то има везе са мешањем Русије у изборе? Јесу ли се макар те финансијске малверзације дешавале за време предизборне кампање?
Последња финансијска трансакција била је 2014. године. А колико знамо, Трамп 2014. није ни размишљао о кандидатури.
Значи, у истрази у вези са мешањем Русије у изборе подигли су оптужнице које немају везе ни са Русијом ни са изборима. И ту бисмо завршили причу да се није онда и ово десило:
„Један од Трампових спољнополитичких саветника Џорџ Пападопулос признао је да је прошлог априла лагао агенте ФБИ о својим контактима са професором који је био повезан са званичницима Кремља и који му је рекао да Москва има прљавштину о Хилари Клинтон“.
Охо, Џорџ Пападопулос признао да је лагао, па како да не поверујемо овом самопризнатом лажову! Пападопулос је, дакле, најискреније признао да је сарађивао са Русима и покушавао да их повеже са Трамповом кампањом, али две ствари многи покушавају да заташкају. Прво, Пападопулос је у кампањи био саветник-волонтер без готово икаквог утицаја на кампању, а друго, то што је „преговарао“ са неким професором који, као, има неке везе са неким руским званичницима који су имали прљавштину о Хилари Клинтон, није никакав доказ о завери, јер сам могао и ја да волонтирам у Трамповој кампањи, па после кобајаги покушао да повежем Трампа са, рецимо, ванземаљцима и онда да говорим о завери Трампа и ванземаљаца. Уосталом, сваки озбиљан тужилац би на Пападопулосову тврдњу реаговао покретањем истраге да се испита каква је то прљавштина о Хилари Клинтон, јер за њене грехе и те како постоје докази о којима и ФБИ и медији ћуте, али у овој истрази није циљ да се дође до истине и правде. Циљ је управо супротан, а борби за тај циљ се придружују и две највеће друштвене мреже.
„Фејсбук је конгресним истражитељима рекао да су руски оперативци објавили око 80.000 објава током две године, у покушају да утичу на политику САД, и око 126 милиона Американаца их је видело“.
Спорне објаве на Фејсбуку дошле до 126 милиона људи? То вам можда звучи као много, али број људи који су видели објаве на мојој страници на Фејсбуку — „Борис Малагурски“ — само током 2016. године износи 143.889.580. Дакле, ако су Руси преко Фејсбука довели Трампа на власт, ја сам комотно могао, рецимо, да поставим Ђанија у Белу кућу. Ђани би довео Америку у ред. Али поред Фејсбука, ту је и Твитер.
„Установили смо да је број налога који могу да се повежу са Русијом и који су твитовали о изборима, релативно мали. Износи око један одсто свих налога на Твитеру у то време“.
Један одсто? Па више налога имају ботови странака у Србији! Каква црна Русија, по тој логици би Вашингтон требало да цвика од Саше Радуловића и његове армије твитераша. Твитер је хитно реаговао.
„Твитер хитно забрањује рекламе са свих налога које држе руски медији РТ и Спутњик. Медији попут РТ и Спутњика утицали су на кампању понашајући се као „платформа за слање порука Кремља светској публици“.
Ау, како се ови медији осуђују да користе Твитер за слање порука током предизборне кампање, мислим, није као да им је Твитер икада управо то и нудио.
„РТ је понуђен скуп свеобухватни посебан пакет од стране Твитера, специфично обликован за председничке изборе у САД. Тај пакет је укључивао разне карактеристике да омогући, према самом Твитеру, шири приступ америчкој јавности конкретно за председничке изборе у САД“.
Значи, Твитер им је нудио да своје објаве рекламирају на Твитеру током предизборне кампање у Америци, а онда им забранио да се рекламирају, због тога што су радили оно што им је и нудио да раде. Иако се Спутњик није рекламирао на Твитеру, а РТ је одбио ту конкретну понуду, РТ је уложио 274.000 америчких долара у рекламирање на Твитеру. Знате, кампања Хилари Клинтон је званично коштала 1,4 милијарде америчких долара, али ако РТ уме са 274.000 америчких долара да устоличи председника САД, што их забрањујете — узмите их да вам за неупоредиво мање пара раде кампању! РТ — доводимо америчке председнике на власт по промотивној цени од 273.999,99 америчких долара. Кад се загребе испод тих апсурдних тврдњи, схвата се да Твитер уводи цензуру, а и Фејсбук је покренуо експеримент којим открива намере да уведе цензуру.
„Фејсбук спроводи експеримент у Србији, Словачкој, Боливији, Гватемали, Камбоџи и Шри Ланки. Корисницима у тим земљама више се не појављују објаве страница које су лајковали кад отворе Фејсбук. У Словачкој је 60 највећих страница словачких медија забележило четири пута мању интеракцију од почетка тестирања“.
Да, сада ако желите да доспете на главну страницу ваших пратилаца, морате Фејсбуку да платите рекламу, што значи директну цензуру, јер ће вести на тој друштвеној мрежи убудуће моћи да шире само финансијски моћни. Фејсбук тврди да је то само експеримент који ће трајати неколико месеци, али ако Фејсбук то уведе свима, па пође путем Твитера и почне неподобнима да забрањује рекламирање, долазимо и до потпуног мрака на друштвеним мрежама, све под изговором да свет штите од страшног руског медведа, без икаквих доказа да нас Русија на било који начин угрожава. Можда и овај видео буде забрањен и проглашен за пропаганду, иако сам само износио истините чињенице, али у процесу укидања слободе мишљења и увођења једноумља, истина увек прва страда.