Гостујући у емисији „Жива истина“ црногорске телевизије, македонски премијер Зоран Заев изјавио је да верује да ће његова земља бити 30. чланица НАТО-а, као и да је спреман на жестоку реакцију Русије, попут оне коју је, како је рекао, недавно осетила Црна Гора.
„Реаговала је у Црној Гори, ми смо спремни јер моја земља нема алтернативу. Понављам — ми желимо да унапредимо сарадњу са Русијом. Желимо да тамо, на пример, што боље продамо парадајз, да што више продамо купус и све производе. Ипак, немамо алтернативу, наш избор су ЕУ и НАТО“, рекао је Заев.
Зашто македонски премијер прозива Русију и оптужује је за наводни жесток притисак, а истовремено жели да Русији продаје купус и паприке, било је питање на које су у емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ покушали да одговоре Стеван Гајић из Института за европске студије, некадашњи македонски амбасадор у Русији Ристо Никовски и Александар Раковић из Института за новију историју Србије.
Ако је притисака било у бившим југословенским републикама, они су долазили са Запада, каже Гајић.
„У Македонији је познато деловање (америчког) амбасадора Бејлија и уопште начин на који је Заев постао премијер. Како је Џафери буквално угуран у скупштину и како се догодила та транзиција власти. Наравно, и претходна власт је имала свој медени месец са Западом, али најмање две године пред крај њихове владавине очито је да су били под жестоким ударом. Заев преувеличава утицај Русије и то је управо да би се оправдао овај други утицај — да се скрене пажња“, објашњава Гајић.
Гајићу је, како каже, посебно интересантан онај део изјаве Зорана Заева у коме се овај осврће на Црну Гору, где Заев каже да зна да је током инсценираног државног удара у Црној Гори било покушаја ликвидације и да је добро што се реаговало на време. Заев је изјавио да је он следећи, чиме, каже Гајић, Зоран Заев од себе прави жртву.
НАТО покушава да што пре усиса све балканске државе, па и Македонију. Са друге стране, сви политички чиниоци у Македонији слажу се о уласку њихове земље у НАТО. Остало је још само нерешено питање имена Македоније, око чега се ова земља спори са Грчком. Поставља се питање зашто би се Русија трудила да врши притисак на Македонију ако су политичке прилике у погледу приступања те земље НАТО-а такве.
Гајић каже да је проблем у грађанима.
„Народ у Македонији је, као и народ у Србији пре тога, постао проруски оријентисан управо због притиска који се врши са друге стране. И када се говори о руском утицају, избегава се рећи да је народ основни агент руског утицаја, како у Србији, тако и у Македонији. Македонци се плаше и за статус имена, али пре свега за опстанак саме државе“, каже Гајић.
Поред „Тиранске платформе“, за коју се не зна поуздано јесу ли је потписале албанске странке, али која се темељно спроводи после доласка Зорана Заева на власт, постоји и „Софијска платформа“, о чему сведоче активности појединих утицајних политичара и војних функционера из Бугарске.
Ристо Никовски је некадашњи дипломата СФРЈ и, по стицању македонске независности, македонски амбасадор у Лондону, Тирани и Москви у Македонији је познат по колумнама које објављује у дневним листовима и у којима нема длаке на језику. Својевремено је критиковао и америчко мешање у македонске унутрашње ствари.
Нешто као руско мешање у македонску политику не постоји, каже он. Ради се о медијским спиновима. Никовски подсећа да је, како каже, америчка чизма ступила на тло бивше Југославије после распада СССР-а, а да се Русија повукла са Балкана и није се на њега враћала.
Русија је градила нову међународну позицију и није желела да се сукобљава са САД, које су постале, како каже, гувернер ових простора.
„Мислим да је Русија направила озбиљну грешку, што се после удара ЦИА у Украјини, када је потпуно промењена политичка ситуација у Европи, није освестила да треба да буде активнија у нашем региону. Оно што је мало активна у Републици Српској или Србији, и ту завршава цела прича. У Македонији је нема. У Скопљу као да немамо руског амбасадора“, каже Никовски.
Док је био амбасадор у Москви, сећа се Никовски, руски званичници отворено су говорили да немају ништа против македонског приступања НАТО-у.
„Али то је било пре Украјине. После Украјине, када је НАТО постао агресор, нормално се променио и руски став према проширењу НАТО-а на Балкану. Они изјављују да не воле да се НАТО шири, али нема никаквог директног притиска на Македонију да не улази у НАТО“, каже Никовски.
И он потврђује да је расположење политичких чинилаца у Македонији да се иде у НАТО интеграције.
„Тај интерес у Македонији остаје, Руси се не противе, они изјављују и то је њихов легитиман став да проширење НАТО-а не оде у корист Европе и то је тачно после Украјине, али никаквог притиска нити уцене нема јер је Русија врло мало присутна у Македонији, врло мали извоз имамо на руско тржиште и она је маргинална у македонској спољној политици“, каже Никовски.
Поставља се питање шта је требало македонском премијеру да прозива Москву на тај начин ако је Русија маргинална у македонској спољној политици и ако Русија не врши никакав притисак на Скопље?
Таква је тренутна мода, одговара Никовски. Он подсећа да је амерички потпредседник Мајк Пенс из Подгорице поручио да Балкан не треба да гледа према Истоку већ према Западу, као на изјаву Брајана Хојта Јија да Србија не сме да седи на две столице.
Основно правило у дипломатији је да две земље не смеју да се договарају против треће, каже Никовски, а то се сада очигледно догађа. Имамо отворену конфронтацију Москве и Вашингтона и у том контексту је сада модерно да се такве ствари изјављују.
Вашингтон се заиста плаши руског продора на Балкан и због тога су жестоки амерички притисци на Македонију, а сада први пут и Грчку, да се проблем око имена Македоније реши, каже Никовски.
