Санти Вила се, наиме, такође бори за независност, пише „Дојче веле“, али у оквирима закона.
Сантјаго Вила Вићенте, познат и као Санти Вила, важи за „пријатељско лице каталонског сепаратизма“. „Дојче веле“ наводи да је барем наизглед „подобан“ и Мадриду: био је једини министар каталонске регионалне владе који је дао оставку када му се чинило да је Пуџдемон отишао предалеко у сукобу са Мадридом.
„Моји покушаји дијалога су опет пропали“, навео је путем друштвених мрежа након што је поднео оставку.
Лист наводи да је Вила заиста у данима када су односи Мадрида и Барселоне постајали све напетији, покушао да нађе неко решење које би сви прихватили. Исто тако, за разлику од свог бившег шефа Пуџдемона, он има и личних веза са важнијим политичарима у Мадриду, како међу владајућим народњацима, тако и међу социјалдемократама.
Наводи се да је за Вилу Пуџдемон завршена прича. У тексту стоји да без обзира на то да ли ће (Пуџдемон) бити ухапшен у Белгији и изручен Шпанији, овако или онако ће се о њему можда писати у књигама, али он неће смети да има неку улогу на предстојећим изборима, као и да не само Каталонци, него и вођство Пуџдемонове странке тврди да ништа није знало о његовим намерама да оде у Белгију.
ДВ наводи да, иако су Пуџдемон и Санти Вила кренули различитим путевима, циљ им је исти: независност Каталоније. Једина разлика је што Вила тај циљ жели „да постигне умереном позицијом“.
„Сепаратизам је легитиман, али он мора да се брани унутар законских оквира“, изјавио је Вила за ТВ станицу „Секста“.
Наводи се да је брзоплетост Пуџдемона заправо отежала заједнички циљ.
„Сада су нам потребни смиреност и промишљеност. Ми желимо да доведемо Каталонију пред врата независности, али смо бачени у доба када још уопште нисмо имали аутономију“, каже Вила.
Зато позива на стрпљење. Он размишља у историјским димензијама зато што је историју студирао. Пре него што је започео политичку каријеру, предавао је историју, најпре у гимназији, а затим и на универзитету у Ђирони.
„Дојче веле“ наводи да након нових избора у Каталонији, који се одржавају 21. децембра, Санти Вила жели да буде шеф регионалне владе, и уверен је да то може.
„Имам екипу, имам подршку и имам одлучност“, изјавио је пре неколико дана за програм РАЦ 1.
Он жели да се „чује глас умерених“ Каталонаца, који су били затечени и одлукама Пуџдемона, и насилном реакцијом Мадрида.
Наводи се да је Вила прошао дуг политички пут: прво је био активан у Републиканској левици Каталоније ЕРЦ, странци са поносном историјом у борби против диктатора Франка, да би потом прешао у Конвергенцију и Унију (ЦИУ), политичку организацију из које је настала и Пуџдемонова Демократска европска странка Каталоније (ПДЕКАТ). Вођство странке изгледа нема проблем са тим што ће се Вила кандидовати, иако је иступио из странке. Портпарол странке Хосеп Луис Клериес је изјавио да Вила „има свако право да се кандидује“ за председника покрајинске владе.
Немачки лист наводи да, без спомињања имена, Вила оштро критикује доскорашњег саборца у борби за независност, оцењујући да су неки „подлегли самозаваравању“ и „показали зачуђујућу наивност с обзиром на своје године“ верујући да независност може да се постигне „одмах“, „лако“ или „бесплатно“. Сада пак мисли да борба за независност Каталоније мора да се гради испочетка. Истина је да се он залаже за пут ка независности „без компромиса“, али ствар је у томе да се „то учини добро“ и у оквиру закона.
Наводи се да на изборима 21. децембра Вила има три главна програмска циља: „Одбрана институција и самоуправе“ — дакле повратак досадашњем статусу аутономије. Поред тога постићи „амнестију“ и доћи до тога да се „сукоб реши политичким путем“, а да се тиме не бави државно тужилаштво. И коначно — да Каталонци одрже референдум о независности који ће „бити признат од државе Шпаније и међународних институција“.
Али када је реч о том последњем, у Мадриду би могао да наиђе на зид. Без обзира на то што би и Пуџдемонов референдум, да га је и одобрила влада у Мадриду, највевојатније прошао слично као у Шкотској, тесном победом заговорника останка у Шпанији, о томе у Мадриду уопште не желе да разговарају, закључује „Дојче веле“.
