Парламентарна Комунистичка партија Русије и левичари из разних земаља одали су почаст овом историјском догађају, шетњама и митинзима у многим градовима земље.
Лидер комуниста Генадиј Зјуганов рекао је да је на годишњицу обележавања Октобарске револуције у Русију стигло више од 130 делегација из 80 земаља света: Кине, Украјине, Кубе, Мађарске, Вијетнама, земаља Заједнице независних држава итд.
Председник Русије Владимир Путин рачуна да ће руско друштво стогодишњицу Октобарске револуције у Русији схватити као симбол превазилажења раскола који је поделио земљу на два табора.
Путин је учеснике међународног форума Комунистичке партије „Октобар 1917 — пробој ка социјализму“ позвао да се у споровима о Револуцији ослањају на чињенице и документа и да се објективно и са поштовањем односе према прошлости.
Руски председник је истакао да је Октобарска револуција имала велики утицај на Русију и цео свет и да је умногоме одредила политичку, економску и социјалну слику прошлог века.
Аналитичари се споре око тога шта је Октобарска револуција донела земљи — напредак или трагедију, али се слажу да она и данас има велики значај за читав свет.
Док многи експерти говоре о томе да је та Револуција била велика трагедија, на првом месту за Русију и савезне републике, а такође и за већи део земаљске кугле, комунисти се не слажу са оценама да је реч о „катастрофи“.
„За нашу домовину Револуција је одиграла стваралачку улогу“, рекао је заменик председника Комунистичке партије Русије Иван Мељников.
Социолошка истраживања показују да је за Русе Велика руска револуција један од најзначајнијих историјских догађаја.
„Сваки човек оцењује значај Октобарске револуције полазећи од сопствених политичких ставова. Али чињеница је да је Револуција један од главних догађаја 20. века који је променио ток историје. О стогодишњици Револуције се говори широм света, и, наравно, не постоји јединствен став. Неко сматра да је Револуција била неизбежна и да је то био оправдан корак. Са друге стране, постоји мишљење да иако су поделе у друштву биле предубоке, Револуција је превелика цена за излаз из ове ситуације“, каже за Спутњик политиколог и координатор Московског економског форума Марина Воскањан.
Аналитичарка истиче да овај датум за Русе није празник, већ „дан сећања“.
„За стране политичаре и аналитичаре Октобарска револуција је више као апстрактна појава, која је утицала на распоред снага у свету. Руски грађани имају много комплетнији и емотивнији приступ овом догађају, јер су Револуција и грађански рат однели милионе живота. За многе су ови догађаји били и остали велика трагедија, и питања ’Ко је крив‘? и ’Да ли се могло другачије‘? остаће и даље отворена. Може се рећи да је за Русе ова Револуција део породичне, личне историје, јер 100 година није много, то је само неколико генерација. Не бих рекла да се у Русији широко слави стогодишњица Револуције. То није празник, већ пре свега дан сећања. Осим тога, да је Русија у актуелним геополитичким условима широко славила стогодишњицу Револуције, западни медији би одмах написали да на тај начин Русија позиционира себе као наследницу СССР-а и показује да је спремна да се поново понаша агресивно“, објаснила је Воскањанова.
Октобарска револуција широм Русије се, осим шетњама и митинзима, обележава и изложбама, округлим столовима са револуционарном тематиком, позоришним представама, концертима, књижевним вечерима и другим догађајима.
Телевизија РТ је поводом стогодишњице Револуције припремила специјалан пројекат под називом #1917LIVE, који обухвата осам видео-снимака од 360 степени, који гледаоцу омогућавају да доживи драматичне историјске догађаје од пре једног века. Неке сцене су већ доступне на каналу телевизије РТ на „Јутјубу“.
Подсетимо, Октобарска револуција, такође позната и као Бољшевичка револуција или Новембарска револуција, била је друга фаза Руске револуције 1917. године коју су овог пута предводили Владимир Лењин и бољшевици, заједно са мењшевицима, левим социјалистима-револуционарима и анархистима.
Ова Револуција уједно представља и прву марксистичко-комунистичку револуцију у историји.
Лењин је повео своје снаге у побуну у тадашњем Петрограду, данашњем Санкт Петербургу, против неефикасне привремене Владе Александра Керенског.
Знак за почетак Револуције био је пуцањ са крстарице „Аурора“ усидрене у петроградској луци.
Јуриш на Зимски дворац, седиште привремене Владе, догодио се у ноћи између 6. и 7. новембра, а покренут је тачно у 21:45 часова, након пуцња са „Ауроре“. Дворац је заузет неколико сати после поноћи, услед чега је 7. новембар узет као званичан датум Октобарске револуције.
За годишњицу Октобарске револуције везан је још један важан историјски датум — у Русији се данас обележава и Дан војне славе, као дан сећања на историјску војну параду одржану 7. новембра 1941. године.
Та војна парада на Црвеном тргу одржана је у част 24. годишњице Октобарске револуције. Свечани војни дефиле се одржавао за време Московске битке, док је линија фронта била само на неколико десетина километара од града.
