„Скренули смо пажњу на открића шефа Заједничког механизма ОЗХО и УН за истрагу о употреби хемијског оружја у Сирији господина Мулеа, које је изјавио у интервјуу који је дао дописнику ’Њујорк тајмса‘ 9. новембра. Сматрамо да су њихов тон и, што је најважније, суштина напада на рачун Русије неприхватљиви за међународног званичника таквог нивоа. Нама је јасно да на овај начин он очигледно покушава да спасе своју прилично укаљану репутацију“, наводи се у саопштењу Министарства.
Министарство је подсетило да током консултација одржаних на иницијативу Мулеа 7. септембра у Москви, као и после његових контаката са руским дипломатама у Њујорку након тога, „нико са руске стране није покушао да Механизму наметне закључке који одговарају Русији“.
„У ствари, као одговор на формални захтев руководства Механизма чула се само забринутост о томе како да се што боље изгради функционисање Механизма, узимајући у обзир пропусте који су раније дозвољени у истрази. Мулеу је, конкретно, предложено да се не ангажује око одређене верзије, већ да обрати пуну пажњу на сваку од њих. Међутим, главна препорука била је да се ради строго у складу са стандардима Конвенције о забрани хемијског оружја. То је, пре свега, подразумевало слање стручњака на место хемијског инцидента у Хан Шејхуну и на аеродром Шајрат“, истиче се у коментару Министарства.
Министарство је приметило да би процене руских стручњака о овом питању требало да буду предмет озбиљног разматрања. „Они су заиста објективни, јер се, за разлику од извештаја Заједничког механизма, заснивају на законима физике, балистике и техничке анализе. Ови прорачуни су објављени 9. новембра у Њујорку као званични документ Савета безбедности и Генералне скупштине УН. Ако се господин Муле са њима не слаже, уместо инсинуирања у контактима са медијима требало би да пружи убедљиве и добро утемељене примедбе“, наводи се у саопштењу.
Извештај о инцидентима у Хан Шејхуну од 4. априла 2017. године и Ум Хошеу 15. и 16. септембра 2016. године представљен је Савету безбедности УН 26. октобра. Стручњаци заједничког механизма закључили су да је у првом случају „Сиријска Арапска Република одговорна за употребу сарина“, а у другом „ДАЕШ одговоран за коришћење сумпорног иперита“.