Косовски премијер Рамуш Харадинај позвао је македонског колегу Зорана Заева да посети Приштину.
Први званични одлазак у свет новог македонског премијера Заева био је, сасвим очекивано, у Брисел. Само 12 дана пошто је почетком јуна изабран за премијера Македоније, запутио се у престоницу ЕУ и НАТО-а, чиме је показао да, како је сам рекао, веома цени подршку коју је нова влада од њих добила.
И треба да цени. Захваљујући тој нескривеној подршци је и сео у премијерску фотељу. Сада треба оправдати поверење и прећи са речи на дела, која у Бриселу најрадије крсте реформама. Зато и не треба да чуди што је нова станица на том реформском путу Македоније, чедо Брисела и Вашингтона, Приштина.
„Премијер Зоран Заев посетиће Косово у децембру након што је добио позив од премијера Рамуша Харадинаја. Агенда посете тек треба да буде дефинисана“, кратко је саопштио портпарол македонске владе.
Зашто баш Приштина, и шта би могла бити тема разговора? На то питање Спутњика, уредник ТВ „Алфа“ Љупчо Цветановски подсећа на одлуку македонске владе од пре две-три недеље да ће имати заједничке седнице са косовском и бугарском владом. Са те тачке гледишта, посета Приштини је очекивана.
Он, ипак, указује на апсурдност скорог одласка у Приштину пошто је пре само неколико дана завршено суђење и изречене су казне углавном Албанцима са Косова који су изазвали крваве сукобе у насељу Диво у Куманову маја 2015. године. Тада су убили осам македонских полицајаца, међу којима и једног Албанца, и ранили 42 особе. Интересантно је да је трошкове судског поступак за осуђене платила влада у Приштини.
На тај апсолутни преседан, како каже Цветковски, македонско Министарство спољних послова реаговало је млако, реда ради, констатацијом да није у реду што је косовска влада сносила трошкове суђења. И сада премијер иде у Приштину.
На питање о чему би Харадинај и Заев могли да разговарају и преговарају, уредник ТВ „Алфа“ одговара: „Нажалост, ми смо сада протекторат, и два протектората ће да преговарају о нечему, а да практично не могу сами ништа“.
„Сада ми, као, градимо пријатељство са свима на Балкану. Прошла влада је имала заједничку седницу са српском владом, мало раније смо имали и са Владом Албаније. Али сада је актуелан троугао Косово—Бугарска—Грчка. Са Грцима решавамо питање имена државе, са Бугарском градимо добросуседске односе, а не знам о чему бисмо преговарали са Косовом“, истиче Цветановски.
Он подсећа на „тиранску платформу“ која је дефинисала уступке македонским Албанцима, захваљујући чијој подршци је Заев и дошао на власт. А Косово је, како каже, играч Едија Раме и Албаније. Хоће ли то Заев на пропитивање шта је досад испословао из „тиранске платформе“?
Недавно је, напомиње Цветановски, косовски министар спољних послова рекао да је његова визија да се граница прелази уз личну карту, с тим да се она практично потпуно отвори, као да је посреди једна територија. Није додаје, спорно, да се граница прелази са личном картом, то је већ пракса међу неким државама региона, али да се потпуно слободно пролази као да је у питању једна територија, то није нормално, сматра он.
На ту „визију“, каже, власти у Македонији нису уопште реаговале, као што, додаје он, ни иначе ни на шта не реагују.
Али тако треба ако мисле у ЕУ и НАТО. Зато ће промена имена државе, што траже Грци, уследити у првој половини 2018. Онда ће бити отворен пут за чланство у Северноатлантској алијанси и за добијање датума за почетак преговора са ЕУ.
Како је ових дана упозорио комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан, „наредне две године ће бити добре за проширење, и земље региона морају да раде на даљим реформама и не смеју да се одмарају на ловорикама“.
Заев је, као добар ђак, кренуо одлучно с речи на дела. Нови премијер, устоличен на крилима Брисела, под диригентском палицом САД, што специјалац за Балкан Хојт Брајан Ји ни најмање није крио када је дошао у Скопље како би била формирана влада по америчком укусу, има нове приоритете. Односно, Брисел и Вашингтон имају нове приоритете за Македонију. Зато ће Заев правац у Приштину, колико год бридео образ од шамара због тамошњег финансирања оних који су ударили на македонску државу.
Све умотано у обланду реформског пута ка евроатлантским интеграцијама, а под америчким кишобраном, напомиње Цветановски.
А како Македонија стоји са реформама? За пет месеци, колико је Заев премијер, држава се, каже он, задужила више од пола милијарде евра. Прве пројекције Светске банке и ММФ-а биле су да ће раст БДП-а бити 2,9 одсто, па су, по доласку нове владе, то кориговали на 1,5 одсто. Народна банка Македоније сада процењује да ће раст БДП-а бити свега 0,5 одсто, каже Цветановски за Спутњик.
