Око вијетнамског града Да Нанг, током Вијетнамског рата, водиле су се крваве борбе између снага Северног Вијетнама и Американаца. Пре неколико дана овај град угостио је, током Азијско-пацифичког економског самита (АПЕК), америчког председника Доналда Трампа и друге светске вође, међу којима и руског председника Владимира Путина.
Дуго се спекулисало хоће ли доћи између сусрета два светска лидера. До сусрета је дошло, али неформалног. Током фотографисања, Путин и Трамп су се поздравили.
Међутим, спин у америчким медијима гласи да је Путин поново изиграо Трампа, каже Трифковић. Путин је својим шармом, тумачи Трифковић писање америчких медија, успео да убеди америчког председника да није био умешан у хаковање Демократског националног комитета и да се није мешао у америчке изборе.
Трамп је, током своје азијске турнеје, стално користио термин „индо-пацифички регион“, на шта Трифковић обраћа посебну пажњу. То није само флертовање са Индијом, већ и наговештај да Кина неће бити централни играч у региону.
„Ако проширимо регион на Индију и Индијски океан, на југоисточну Азију све до Аустралије, као баријеру између два крила, онда добијамо другу динамику и други облик равнотеже снага. Мислим да је то наговештај нове америчке стратегије, не само да ангажује Индију као партнера, него да и југоисточну Азију, Индонезију и Аустралију третира као мост између два региона који ће имати све већи политички значај, као покушај неутрализације ширења кинеског утицаја у Јужном кинеском мору, милитаризације острва и покушаја стављања свих осталих пред свршен чин“, каже Трифковић.
Не треба заборавити да, иако између земаља југоисточне Азије постоје несугласице, све те земље имају разлога да страхују од Кине као хегемона, каже Трифковић.
У Да Нангу, Трамп је практично најавио укидање санкција Русији, међутим, дан касније морао је да промени став.
„Трамп жели једно, ’дубока држава‘ друго, и када дубока држава изврши притисак на Трампа, он ретерира, јер је свестан да не може да се ухвати у клинч са мочваром. Он је дошао у Вашингтон, да, како је сам рекао, исуши мочвару, мочвара њега гута. Он је у Да Нангу покушао да се из те мочваре искобеља, а следећег дана она га је повукла назад“, каже Трифковић.
Доналд Трамп је први амерички председник после Двајта Ајзенхауера, који је постао шеф Беле куће без претходног политичког искуства, каже Марић. Његово неискуство на политичкој позорници види се управо приликом сусрета са Путином.
Приликом сусрета са Трампом, Путин је владао ситуацијом, каже Марић, описујући говоре тела председника САД и Русије.
„То се види из става. Вратимо се мало на ’штосеве‘ говора тела. Кажу да је Јосип Броз Тито имао обичај да само кратко пружи руку када се са неким рукује. И свако ко би желео да се рукује са њим морао је да се савије да би дошао до те руке. И после се каже, сви се клањају Титу. Тих штосева има доста“, објашњава Марић.
Сумирајући последице самита, Трифковић каже да либерални амерички медији овај пут Трампу не могу да нађу замерку на понашање.
„Видели смо способност Трампа да се врло дисциплиновано понаша сходно сценарију. Другим речима, није правио ад хок изјаве, није било гафова, није било свега онога што је либерална страна америчке штампе жудно желела да извести — да је направио будалу од себе, да је изазвао неки инцидент који му не служи на част. Деловао је председнички“, закључује Трифковић.
