Како је најављено, центри ће служити за заштиту морског коридора којим се војници и опрема превозе из САД преко Атлантика и надгледање кретања војника у Европи.
Да ли се НАТО спрема за рат или само демонстрира силу, и из ког разлога?
Народни посланик у руској Думи Јуриј Швиткин за Спутњик каже да је пре свега симптоматична и забрињавајућа чињеница да НАТО не јача одбрамбени потенцијал, већ пре свега офанзивни.
„На то указују учестале војне вежбе близу руских граница, размештање система ПРО и успостављање нових командних центара, као и чињеница да земље-чланице НАТО-а евидентно разрађују пројектиле. Тако крше Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета, а све то изазива недоумицу у Москви и, наравно да морамо да реагујемо. Оно што ради НАТО није у складу са интересима светске заједнице“, оцењује Швиткин.
Локације нових регионалних командних центара биће познате у фебруару, а као једно од места помиње се „централна географска локација Немачке у Европи“, Пољска је такође једна од могућих локација за постављање центра.
Андред Кошкин из Заједнице војних политиколога сматра да се НАТО овим потезом заправо враћа у доба Хладног рата. Међутим, пошто су данас технологије много савршеније него што су биле током осамдесетих, потез Алијансе је веома ризичан, каже Кошкин за Спутњик.
„Мислим да се озбиљно разматра могућност да се Украјина увуче у НАТО и успостављање нових командних центара је својеврсна припрема инфраструктуре за нове околности. Осим тога, успостављање ових центара значи даљу милитаризацију континента и повећање улоге војних лица у доношењу одлука које су важне за целу Европу“, каже Кошкин.
Подсетимо, НАТО је распоредио и око 4.000 војника на Балтику — у Естонији, Летонији и Литванији, делом и у Пољској — како би земље-чланице уверио да је Алијанса спремна да брани њихове границе од Русије; био је то одговор на одлуку становника Крима да се то полуострво врати у састав Русије почетком 2014. године.
Међутим, политиколог Леонид Крутаков не мисли да је одлука о успостављању нових командних центара донета због Русије. Москва, наравно, не планира да напада Европу, али нико не планира ни војну операцију против Москве, јер је Русија довољно јака да одбрани себе. Циљ САД је сасвим другачији, каже Крутаков.
„Ово се дешава да би се Европљани још више плашили ’руске претње‘ и то је једина ствар на којој Вашингтон тренутно може да заради новац. Америчка европска експанзија у Европи више није толико успешна као што је била донедавно. Неки пројекти су једноставно пропали. И сада Америка нема шта да понуди Европљанима, осим ’руске претње‘, која ће, наравно, донети профит наменској индустрији“, каже Крутаков.
Иначе, као могуће локације за нови командни центар за Атлантик помињу се Португалија, Шпанија и САД. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да је НАТО-у „потребна командна структура која може да гарантује да праве снаге буду на правом месту, с правом опремом у право време и да ће најављени потез ојачати мобилност војске, обезбедити бољу заштиту морских коридора на Атлантику и повећати свест 29 земаља-чланица о безбедносним претњама у евроатлантској области.
