Месец дана уочи продаје аукцијска кућа „Кристи“ послала је слику на праву турнеју. Људи су стајали у редовима у Хонгконгу, Сан Франциску, Лондону и Њујорку како би је видели уживо.
Конзервативни арт-дилери су се окренули савременим технологијама: на јутјубу се појавила серија видео-клипова о овом уметничком делу.
„Кристи“ није погрешио и успео је да заради астрономску провизију од 50 милиона долара. Током 20-минутног жестоког надметања у сали, преко телефона и онлајн, цена је одлетела до апсолутног светског рекорда од 450 милиона долара. То је више од два пута више него претходни рекорд, који је постигла слика Пабла Пикаса „Жене из Алжира“ 2015. године – 179 милиона долара.
Најновији рекорд тешко да ће неко успети да обори не само у наредним годинама, него било када у историји аукцијске продаје. И, док једни расправљају о томе може ли уметничко дело толико да кошта, други постављају много важније питање: „А да ли је то уопште Да Винчи“?
До 2011. године ова слика је сматрана радом једног од ученика мајстора ренесансе и многи стручњаци и даље сумњају у то да је она дело руку Леонарда да Винчија.
Руски траг
У овој продаји било је необично све, почев од избора аукције: „Салвадор мунди“ је био изложен у сегменту послератне и савремене уметности, што је чудно за слику која је датирана 1499. годином.
На овај начин „Кристи“ је покушао да подигне почетну вредност платна, јер су се последњих година главни колекционари усредсредили на уметност 20. века, док понуда дела старих мајстора привлачи све мање пажње и новца.
Ипак, првобитна цена за Да Винчија била је прилично скромна – 100 милиона долара. Разлог је, највероватније, у томе што је историја власништва над сликом прилично нејасна.
Последњи власник „Спасиоца света“ био је руски бизнисмен и колекционар Дмитриј Риболовљев, који се пре неколико година нашао у средишту великог скандала. Бивши власник „Уралкалија“ оптужио је за махинације свог швајцарског арт-дилера Ива Бувјеа који је набављао дела уметности за Риболовљевљеву колекцију по реалној цени, а препродавао их наручиоцу уз огромну доплату. Тако је „Спасиоца света“ Бувје купио за 80 милиона долара, а Риболовљев је за платно издвојио 127,5 милиона долара.
Бизнисмен је оптужио дилера да му је два пута превише наплатио слике. Сада су Риболовљев и Бувје у судском спору, а незадовољни колекционар је одлучио да постепено распрода своју збирку.
Од 45 фунти до 450 милиона долара
Мотиви Риболовљева за продају „Спасиоца света“ су јасни: потребан му је новац. И резултат је, по свој прилици, превазишао очекивања. Бизнисмену ће сада бити тешко да докаже суду да је оштећен након посла с Бувјеом.
Још 1958. године, када се платно први пут нашло на аукцији у „Содбију“, али још није било квалификовано као Да Винчијево дело, продавац је успео да заради за њега свега 45 фунти.
Слика се у званичним документима први пут спомиње тек у 17. веку. Према подацима истраживања организације „Арт воч“, даље прелажење „Спасиоца света“ од једног до другог власника у наредна четири века потврђен је прилично неодређеним формулацијама „вероватно је купљен“, „вероватно припада потомку“, „претпоставља се да је довезао платно са собом у Енглеску“, „могуће је да га је пренео у наследство“.
Судбина слике се на овај начин прати до 1900. године, када је доспела у збирку енглеског барона Фредерика Кука.
Платно је 2004. године купила група арт-дилера и однела га на рестаурацију. Детаљи нису откривени, али је након тога „Салвадор мунди“ прошао неколико експертиза у музејима Европе и САД. Лондонска национална галерија одлучила је да Да Винчија призна као аутора овог платна. „Спасилац света“ је 2011. године био представљен на њиховој изложби „Леонардо да Винчи: уметник Миланског двора“ као „откриће века“.
Да Винчијев код
Данас постоји само двадесетак слика за које је јасно утврђено да су дело Леонарда да Винчија. Без бављења појединостима експертиза и анализом њеног пута од једног до другог власника, може се рећи да „Спасилац света“ изазива подозрење, а за то постоји неколико разлога.
Утицајни уметнички критичар, колумниста „Њујорк магазина“ Џери Салц наводи најубедљивије разлоге.
Као прво, нема никаквих скица које доказују да је Да Винчи радио над овом, за њега потпуно нетипичном, фронталном представом лика Исуса.
Као друго, нема сведочанстава о томе да је Да Винчи уопште добио поруџбину за ову слику: тих година је мајстор, познат по свом спором раду на сликама, био заузет математичким истраживањима и великим платнима, међу којима је и легендарна Ђоконда.
Најзад, познати немачки стручњак за стваралаштво Леонарда да Винчија, Франк Золнер, навео је озбиљне аргументе у корист тврдње да „Спасилац света“ није слика самог мајстора, него рад ученика из његове радионице. Ипак, закључци Золнера нису били укључени у материјале каталога „Кристија“.
Најједноставнији и најубедљивији начин да се развеју сумње била би детаљна техничка и хемијска експертиза која је сада прилично поуздана. Ипак, „Кристи“ управо то није учинио, нарушавајући тиме не само свој углед престижне аукцијске куће, него и читавог арт-бизниса.
Уколико нови власник „Спасиоца света“ открије да је дао 450 милиона долара за рад мајсторовог ученика, тржиште уметнина очекује колапс.
