Одлука Брисела је, према речима истог извора, да то питање буде размотрено са Русијом, тако што ће најпре о томе разговарати стручњаци, а затим ће иницијатива бити предата сталним представницима на гласање.
Руски експерти, међутим, сумњају да је сценарио у којем Америка размешта додатно нуклеарно оружје у Европи могућ, али не искључују да Вашингтон протурањем таквих вести „опипава пулс“ Русије и својих европских савезника.
„Док су још односи Москве и Вашингтона били конструктивни, амерички експерти су увек истицали да је ’тренутно у Европи распоређено довољно америчких снага‘, да је то оптимална конфигурација и да не треба ништа додавати. Због тога сумњам да су перспективе јачања групација нуклеарних снага у Европе реалне. Једино објашњење тог могућег нуклеарног јачања, а које нема везе са Русијом, може да буде побољшање односа Израела и САД и традиционални израелски страхови, који су изазвани јачањем ракетног потенцијала Ирана. С друге стране, та новост може да буде и покушај ’испипавања терена‘, ’опипавања пулса‘ Москве и европских партнера на могуће планове Вашингтона, зато што је додатно размештање нуклеарних снага озбиљан и мукотрпан рад, који подразумева преиспитивање концепције војног присуства у Европи и модела по којем су ове снаге распоређене“, каже за Спутњик војни аналитичар Борис Подопригори.
Москва ће увек бити против
Експерт истиче да би евентуално размештање додатног нуклеарног наоружања у Европи још више продубило јаз између Москве и Вашингтона, а да Русија у том случају не би само „немо посматрала“.
„Што се тиче разматрања те теме са Русијом, није ми јасно шта би они хтели да чују од нас? Одобрење?! Њега никада неће добити. Москва ће увек бити против тога, зато што би то, не само за Запад, већ и за Русију, значило озбиљну промену модела на основу којег су распоређене руске снаге на границама, укључујући и нуклеарне. Осим тога, такав корак Сједињених Држава довео би у питање поверење између Вашингтона и Москве. Између осталог, ако ви планирате да јачате систем за који сте говорили да се неће мењати, онда та непредвидљивост може негативно да утиче на ниво сарадње по питањима која су од стратешког значаја, као што је контрола нуклеарног оружја“, рекао Подопригори.
Стручњак је додао и да би већина европских земаља желела да чује јасан став Вашингтона.
„Европа не жели да се бави гласинама и прогнозама, већ да чује јасан одговор — због чега је све то потребно“, казао је он.
У пет земаља НАТО-а 150 нуклеарних бојевих глава
Информација о размештању нуклеарног оружја у Грчкој појавила се пре неколико месеци, а грчки медији су писали да се у те сврхе припрема аеродром у Араксосу, на Пелопонезу. Конкретно, било је речи о томе да ће у Грчку бити пребачено нуклеарно оружје из турске базе Инџирлик, где се још од Хладног рата налази 50 атомских бомби типа Б61.
Те вести су изазвале оштре протесте у грчкој јавности. Општина града Патре је једногласно осудила планове о размештању нуклеарног оружја у Араксосу и затражила је од Владе Грчке да се огласи и јавно каже да ли постоје такви планови и ако постоје захтевали су да се од њих одустане.
Министар спољних послова Грчке Никос Коцијас је, на конференцији за штампу у октобру, рекао да нема ни говора о складиштењу нуклеарног оружја на територији Грчке, а такође и извор у Министарству националне одбране Грчке је потврдио Спутњику да се та тема не разматра.
Према недавно објављеном извештају Парламента Турске, у пет земаља НАТО-а размештено је око 150 нуклеарних бојевих глава. Атомско оружје се налази у авио-базама у Белгији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској. Све те земље су чланице Алијансе, али саме немају нуклеарно оружје.
То је први пут да се Италија спомиње као земља у којој се чува нуклеарно наоружање.
Наиме, у извештају који је добио назив „Подаци о нуклеарном наоружању“, наводи се како се око 6.800 нуклеарних бојевих глава у власништву Вашингтона налази широм САД и још 14 држава савезница.
