Чињеница да су две државе повукле признање независности Косова у кратком року не иде на руку Приштини, ни у дипломатском смислу, а још мање на терену. Према речима нашег саговорника Дарка Димитријевића, иначе и члана тима за заједнице при кабинету тзв. председника Косова, истиче да је албанско друштво све више апатично, као и да много мање верују у „независно“ Косово него што је то било пре неколико година.
Ако овоме додамо да је министар спољних послова Ивица Дачић изјавио да очекује да ће број земаља које су признале Косово са 114 пасти на испод 100 земаља, онда није тешко замислити да ће се остварити Димитријевићеве прогнозе да би Косово могло да се — „заталаса“.
„Веома је могуће да у наредном периоду имамо и протесте грађана, јер све тапка у месту. Нема нових признања последњих година, а са друге стране имамо повлачења признања, што ствара општи утисак да се та ’независност‘ некако мање вреднује сада, него рецимо 2009. године“, каже наш саговорник.
Он напомиње да овакве ствари и политички утичу на статус Косова у међународним токовима и да је то један од разлога због чега Приштина инсистира да се Америка укључи у преговоре.
Павле Јевремовић, бивши амбасадор Србије у Уједињеним нацијама, додаје да је правно небитно колико је држава признало Косово, јер без одлуке Савета Безбедности не може да постане члан УН.
„Без квалификоване већине и СБ нема ништа! Ово мало јесте изненађујуће са повлачењем признања, јер то није уобичајена пракса, али то политички смањује углед и позицију Косова и протагониста њихове независности“, објашњава Јевремовић.
Повлачење признања, према речима Стефана Сурлића са Факултета политичких наука, има јаку симболичку поруку, јер ако број признања Косова падне испод 100 држава то би значило да више од половине земаља света не признаје независност Косова.
„Управо та активност јача позицију Србије пред најављени споразум са Приштином као услов за даље европске интеграције. Наравно, два су сценарија могућа. Повлачење признања могу да смање притисак на Србију, јер јача аргумент да пет чланица ЕУ нису признале Косово, као и да расте број земаља у свету које не признају Косово. Са друге стране, појачана дипломатска активност Србије може да произведе већи притисак на Србију, оних који традиционално подржавају Косово, да прекине са оваквом дипломатском праксом. Тачније, да не позива друге државе да повуку признање Косова“, објашњава Сурлић.
У сваком случају, закључује он, без обзира на исход, порука коју оваквом дипломатском активношћу Србија јасно шаље јесте да, без обзира што је независност Косова проглашена још 2008. године, што значи да ће идуће године бити 10 година од тог чина, решавања коначног питања статуса Косова не може да буде решено без пристанка и сагласности Србије.
Раније је министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио да је, након што је Гвинеја Бисао повукла признање Косова, списак од 114 земаља које су признале Косово „шарена лажа“.
