ШОС је сада највећа регионална мултилатерална организација на свету. Укупна територија земаља-чланица ШОС-а је већа од 34 милиона квадратних километара, односно 60 одсто територије Евроазије. Обухвата скоро половину светске популације и више од четвртине светског БДП-а. У тој организацији су четири нуклеарне земље: Кина, Русија, Индија и Пакистан. Иран је, уз подршку Кине и Русије, на путу да постане пуноправна чланица ШОС-а, а жељу да се прикључе организацији изразиле су и Сирија, Египат и Израел.
ШОС није војни блок, мада га многи у западним земљама виде као нову „војну алијансу“ у Азији — „источни НАТО“ или „анти-НАТО“, како га још називају.
ШОС је 2001. године створен ради борбе против „три зла“ у Централној Азији — тероризма, сепаратизма и екстремизма. Главни задатак организације је јачање стабилности и безбедности у региону, уједињавање држава-чланица, борба против трговине дрогом, развој економске сарадње, енергетског партнерства, научне и културне сарадње.
Очекује се да ће у Сочију управо трговинско-економска и хуманитарна сарадња бити главна тема разговора шефова влада Русије, Кине, Индије, Казахстана, Киргизије, Пакистана, Таџикистана и Узбекистана, а такође и да ће премијери разменити мишљења о актуелној ситуацији у региону и свету.
Догађају ће такође присуствовати и високи представници држава-посматрача ШОС-а и међународних партнерских организација.
„ШОС је млада структура, која се активно развија, о чему сведочи овогодишње прикључивање две нове чланице — Индије и Пакистана. Интересовање ка сарадњи са ШОС-ом од стране југоисточне Азије, Африке и Блиског истока је у сталном порасту. Стечено искуство сарадње омогућава флексибилно реаговање на постојеће проблеме, укључујући и политичке“, каже извршни секретар Пословног савета ШОС-а Сергеј Канавски.
Азат Фазлијев, заменик шефа руског националног дела Пословног савета ШОС-а каже да су антируске санкције дале стимуланс сарадњи у оквиру те организације.
„Антируске санкције су створиле нове могућности за економску сарадњу у оквиру те организације, на пример у области пољопривреде. Експерти предвиђају да ће у наредних неколико година извоз прехрамбених производа из Русије у земље ШОС-а, које имају проблеме са сиромаштвом, постати један од главних праваца сарадње унутар ове организације. Такође, осим пољопривреде, земље ШОС-а треба да развијају и институције за подршку малом бизнису, које ће решавати логистичке и визне проблеме. Приметно је да постоји жеља да се либерализује визни режим“, рекао је Фазлијев.
Директор Пословног клуба ШОС-а Денис Тјурин истиче да би та организација требало да постане покретач раста нових привредних грана, али истовремено признаје да прикључивање нових чланица доноси и одређене проблеме.
„ШОС би требало да постане покретач раста нових грана индустрије у свим земљама-чланицама ШОС-а, а такође и покретач оних пословних сфера које су у развоју, а имају будућност. На пример, у контексту споразума о поједностављивању саобраћајног транспорта који је спроведен у оквиру ШОС-а, у Привредном клубу је разговарано о пројектима коришћења и законској регулативи беспилотног транспорта у тој сфери. Генерално, ШОС је био и остаје главна карика у интеграцији Евроазијског економског савеза и кинеског пројекта ’Један појас, један пут‘. Наравно, због ширења ШОС-а појавили су се и одређени проблеми: рецимо, Индија не жели да учествује у реализацији кинеског пројекта. Међутим, надамо се да ће на крају бити нађена компромисна решења“, рекао је Тјурин.
Иначе, дан уочи састанка шефова влада земаља-чланица ШОС-а у Сочију, саопштено је да је руска Федерална служба безбедности (ФСБ) од почетка године у сарадњи са колегама из ШОС-а пресекла делатност више од 50 терористичких ћелија и 380 припадника различитих терористичких група на територији земаља-чланица ШОС-а.
Шеф Извршног комитета Регионалне антитерористичке структуре ШОС-а Eвгенијe Сисојев је рекао да је то један од најзначајнијих резултата постигнутих ове године у безбедносној сфери, у оквиру организације.
