„Нека Руси дођу и погледају унутар базе Бондстил, при томе мислим да су посетиоци из Русије много пута били тамо у прошлости и да, такође, неће наћи ништа занимљиво“, каже он за Н1.
„Мислим да САД морају да обрате пажњу на специфичну позицију Србије на Балкану. Ова стратегија би требало да приближи Србију евроатлантским институцијама — не војно него економски, политички, културно. То је, верујем, најбољи исход за Србију и регион, као и за Европу. Такође, нема сумње да је то најбоље и за САД“, рекао је Карпентер, који је стручњак у „Атлантском савету“.
„Мислим да би САД требало да имају снажнију улогу у преговорима Београда и Приштине и да би то било добро за све стране које преговарају и посредују. Да ли ће та особа бити Кондолиза Рајс или неко други — остављам Стејт департменту да одлучи, али уверен сам да би САД радиле у корист нормализације односа, али и у интересу ЕУ“, додаје он.
Он је оценио да је рад мисије Кфора у заједничком интересу и Србије и власти на Косову, као и заједнице на Западу. Указао је да су српски званичници много пута рекли да цене то што КФОР обезбеђује стабилност у региону и штити интересе Срба на Косову.
„Тамо се заиста ништа не крије, зна се како и шта се ради у Бондстилу, сигуран сам да не постоји ни проблем ни препрека за заинтересоване. Верујем да су тамо добродошли и руски и српски званичници“, каже он.
На питање шта мисли да би требало да буде одговор САД и НАТО-а на руско присуство на Балкану, Карпентер одговара да је присуство Русије на Балкану „сасвим нормално и савршено прихватљиво“.
„Нема ничег лошег у томе. Али овде се ради о томе да Русија, тачније руске власти и нарочито обавештајна служба, покушава да шири утицај на регион. То је сасвим друга прича. И морамо бити веома свесни жеље за тим утицајем у Србији, па и у Црној Гори, поменуо сам већ дешавања током изборног дана у Црној Гори, која су организована од стране руске обавештајне службе, али и ширем регије. Зато морамо да правимо јасну разлику између потпуно природних и прихватљивих веза које се тичу економије, културе и веома злоћудних, али веома стварних активности које се дешавају и које спроводи руска обавештајна служба“, наводи амерички званичник.
На питање да ли је могуће да Србија постане чланица Европске уније, иако не жели да постане чланица НАТО-а, Карпентер каже да је, наравно, сасвим могуће и сасвим је прихватљиво и највероватније је извесно да ће Србија постати чланица Европске уније.
„Само је питање када ће се то десити. Ако мене питате — неспорно је да ће Србија ући у ЕУ, јер је то стратешки циљ и у интересу је грађана Србије да буду интегрисани у европску заједницу и да заједно са својим комшијама профитирају од заједничког тржишта инфраструктурних пројеката и других инвестиција из ЕУ у регион. Све то је логичан исход глобализације и економског просперитета региона. Што се тиче НАТО-а, та одлука је на Србији и српском народу. У овом тренутку, ја не видим нужност уласка Србије у НАТО и НАТО-у тренутно није неопходно да у свом савезу има Србију. Али ако једног дана народ у Србији одлучи да жели да уђе у НАТО — врата ће сигурно бити отворена. Та одлука је искључиво на људима у Србији и тренутан став да је Србија војно неутрална је сасвим прихватљив и на месту“, каже он.
Карпентер не мисли да би НАТО требало да притиска Србију, јер то није ни у интересу НАТО-а, а ни у интересу Србије.
„Као што сам рекао — ако за 10 или 20 година народ одлучи да жели државу која је део НАТО-а, нека тада Србија аплицира за чланство. Али нема потребе за сада, ни за Србију да буде део НАТО-а, а ни за НАТО да прими још једног члана, нарочито ако тај члан није привржен жељи да учествује у раду Алијансе“, наводи он.
Коментаришући изјаве Хојта Брајана Јија који је недавно боравио у Србији и тада рекао да Србија не може да седи на две столице — руској и западној, Карпентер каже да није сагласан са америчким званичником.
„Веома ценим његове вештине, мислим да је веома тактичан дипломата, сигурно веома добро познаје регион, али не мислим да је мудро рећи српском народу да мора да бира између веза са Русијом, са једне, и Западом, са друге стране. За сваку државу у региону су могући добри односи и са Русијом и са Западом, иако јесте можда некомпатибилно са намером да се постане чланица Европске уније, али то није избор са којим се људи у Србији тренутно суочавају“, сматра он.
