„Неопходно је да будемо врло опрезни да не бисмо дозволили да зоне деескалације постану начин да се подели Сирија… Нажалост, америчка војска је образовала 55-километарску зону у Танфу, која, према нашем мишљењу, апсолутно није потребна“, рекао је Лавров на међународној конференцији „Средоземље: римски дијалог“.
У гарнизону Танф налази се једна од војних база САД у Сирији, где се обучавају и опремају одреди наоружане сиријске опозиције за борбу против ДАЕШ-а. Поред те базе, коалиција САД подржава Сиријске демократске снаге у провинцијама Раки, Хасаки и Дејр ел Зору.
Министарство одбране Русије објавило је у октобру сателитске снимке избегличког кампа Рукбан, који се налази у зони Танф под контролом Американаца, одакле, према подацима руске војске, велике групе терориста продиру у сиријске зоне деескалације.
Сергеј Ларвов је истакао да се Москва нада да ће након окончања борбе против ДАЕШ-а сви страни одреди, које Дамаск није позвао, напустити Сирију.
Према његовим речима, датум Конгреса националног дијалога Сирије биће утврђен после формирања списка његових учесника.
„У складу са саопштењем објављеним раније у Сочију (након састанка лидера Русије, Ирана и Турске), стране треба да одрже консултације о списку учесника. Информисали смо специјалног изасланика Уједињених нација Стафана де Мистуру о ономе што радимо. Желимо да искористимо предстојећи Конгрес — чији ће датум бити објављен када одобримо списак учесника — да помогнемо преговорима у Женеви да покрену стабилан конститутивни процес у Сирији“, рекао је Лавров.
Понашање Америке према Ирану лош пример за Ким Џонг Уна
Лавров је истакао да ће, уколико САД буду иступиле из Споразума о иранском нуклеарном програму, то бити нарушавање њихових међународних обавеза.
„Нећемо мочи ништа да учинимо ако САД одлуче да изађу из Споразума. То ће бити нарушавање њихових обавеза, али и нарушавање онога што је иницирала претходна администрација“, рекао је Лавров на међународној конференцији „Средоземље: римски дијалог“.
Према његовим речима, Споразум о нуклеарном програму Ирана је део међународног права.
„Ако нешто није сломљено, не треба му наносити штету“, додао је Лавров.
Он је истакао да ће САД иступањем из Споразума нарушити поверење оних који захтевају од Северне Кореје да прекине нуклеарни програм.
„Сви ми, укључујући САД, захтевамо од њих да прекину нуклеарни програм и да почну преговоре о питањима безбедности, денуклеаризације Корејског полуострва. Какав пример лидер Северне Кореје може да добије од става САД, ако Америка иступи из споразума о Ирану? Он ће рећи: ’Због чега бих ја био дужан да одустанем од тог програма, чак и ако ми дају споразум, ко зна шта ће бити у мандату следећег председника у Белој кући‘“, навео је Лавров и додао да већина озбиљних аналитичара у САД, укључујући и поједине чиновнике, то разуме.
Иран и „шесторка“ међународних посредника (Русија, САД, Велика Британија, Кина, Француска, Немачка) 14. јула 2015. године постигли су историјски споразум о решавању дугогодишњег проблема иранског нуклеарног програма. Тада је усвојен Заједнички свеобухватни план дејстава, чијим је испуњавањем Иран постигао укидање економских и финансијских санкција Савета безбедности Уједињених нација, САД и Европске уније.
Председник САД Доналд Трамп раније је изјавио да ће Бела кућа радити са Конгресом САД на томе да се отклоне озбиљни недостаци тог споразума и додао да ће, уколико амерички напори не буду успешни, САД иступити из Споразума.
Трка забранама за медије апсолутно недопустива
Москва сматра да је недопустиво да новинарима телевизијског канала РТ буду одузете акредитације за Конгрес САД, али не жели да се упушта у трку забранама, оценио је Сергеј Лавров.
„Уверен сам да је то апсолутно неприхватљиво за било коју пристојну, цивилизовану земљу. Не могу сада да кажем какав ће бити наш одговор, али заиста не желим да се упуштамо у трку забранама, у којој ће страдати и медији и они људи који од медија добијају информације о ономе што се догађа у свету“, рекао је Лавров на конференцији за медије у Риму.
Раније је шефица Комитета Државне думе Русије за контролу и регулативу Олга Савастјанова рекла да ће Државна дума донети уредбу о забрани уласка у Доњи дом Парламента свим америчким медијима.
Према њеним речима, та дејства су изазвана одлуком САД да новинарима РТ одузме акредитације за Конгрес САД због тога што је телевизијски канал регистрован као страни агент.
Члан Комисије Савета Федерације за информациону политику Игор Морозов рекао је да ће забрану подржати и Савет Федерације, а да би ограничења могла да буду уведена средином децембра.
Министарство правде САД унело је РТ Америка на списак страних агената према Закону о страним агентима из 1938. године, при чему бројни други страни медији које финансира држава, попут британског Би-Би-Сија, кинеске ЦЦТВ, француског телевизијског канала „Франс 24“ и немачке радио станице „Дојче веле“, нису регистровани на тај начин.
У мају ове године агенцији Спутњик је одбијено продужење акредитације за Конгрес САД, а на поновљени захтев за продужење још није добила одговор.
Председник Русије Владимир Путин је крајем прошле седмице потписао Закон о статусу страног агента за медије. Према тексту тог закона, за стране агенте могу да буду проглашени медији који добијају финансијску помоћ од страних држава или организација.
