Хибридни рат је, према оцени Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе, појам који су у употребу увели новинари и политичари, док, како каже, академска заједница каска за тим одређењем и дефиницијом шта хибридни рат подразумева. То је, напомиње Пророковић, реч која се пуно користи, а по свој прилици мало значи.
Дизање буке, зарад дизања буке
Премијер Хрватске Андреј Пленковић је након састанка са мађарским колегом Виктором Орбаном у Будимпешти на питање новинара са ким је то Хрватска у хибридном рату одговорио питањем: „А јесте ли ви у Хрватској или у Београду?“. Пленковић је недавно привукао пажњу хрватске јавности изјавом да „само наивни могу да верују да Хрватска није део“ и мета процеса који се најчешће описује као хибридно медијско деловање или хибридни рат.
На какав хибридни рат мисли Пленковић? Води ли га неко против Хрватске и ако га води, ко је то? Постоји ли уопште хибридни рат на Балкану?
У теорији се чешће користе појмови као што су асиметрични и когнитивни рат, напомиње Пророковић за Спутњик, а хибридни рат је релативно нов појам који лепо звучи, па је нашао широку примену у медијима, мада још нисмо дефинисали шта он значи.
„Међутим, хајде да узмемо неко најшире могуће одређење хибридног рата као продужетка ратовања или првенствено ратовање невојним средствима. Рекао бих да се он у овом тренутку води само на територији Украјине. Дакле, далеко од тога да га има на Балкану. На Балкану имамо различите врсте напетости, долази до сукобљавања између држава и имамо неку врсту информативног и политичког притиска на готово све земље, али хибридног рата на начин како се он одиграва у Украјини, рецимо, или у првој фази рата у Сирији, како се он развијао, апсолутно нема“, јасан је Пророковић.
Ако је хрватски премијер мислио да се хибридни рат води на територији Хрватске, резонује Пророковић, онда је Пленковић лупио глупост и то је онда, како каже, показатељ да он апсолутно не барата појмовима о којима говори.
„Иначе, Хрватска јесте укључена у хибридни рат, али у хибридни рат против Русије. И Хрватска је у тај рат укључена на територији Украјине. Колико сам упознат, Хрватска није нешто кључно допринела у том рату против Русије, али као чланица НАТО-а у њему једноставно мора да учествује. Дакле, Хрвати су како на информативном плану, тако и на војно-образовном били укључени у много активности НАТО-а које су директно усмерене против Русије“, подсећа Пророковић.
Загреб евентуално успутан, никако циљ
Према писању „Дојче велеа“, Сигурносно-обавештајне агенција Хрватске није нашла елементе за тврдњу да се у Хрватској или према њој води хибридни рат. Пленковићева изјава је, истиче Пророковић, кратка и конфузна, па није јасно на шта је мислио, али свакако, указује тај аналитичар, треба разликовати појмове хибридног и информативног рата.
Информативни рат је, појашњава Пророковић, само једно од поља сукобљавања у хибридном или чак рату уопште. Информативни ратови су увек постојали и не треба их, сматра он, сад уже везивати за некакав хибридни рат.
„Ратови информацијама постоје од античких времена и користе се и данас. Не видим да било ко води информативни рат против Хрватске јер је она апсолутно на периферији последњих геополитичких престројавања у Европи. Хрватска је себе искључила из ових дешавања, једноставно зато што она чврсто следи Сједињене Државе унутар НАТО-а“, сугерише Пророковић.
Уколико се Пленковићу чини да, ратујући против америчких медија, руски медији негде поткаче Хрватску, додатно појашњава своје становиште Пророковић, можда то може подразумевати под информативним ратом, али ту циљ апсолутно није Хрватска, нити се питањем хрватских медија и хрватског информативног простора ико од ових регионалних сила озбиљно бави.
„Дакле, Хрватска ту није циљ, она може бити периферно поткачена. Хрвати слепо следе САД како у вођењу њихових ратова у Украјини и Сирији, тако и у неким другим активностима, тако да ако неко и посматра Хрватску као непријатеља, од великих сила, онда је посматра у склопу целог тог НАТО простора против кога треба предузимати неке активности“, сматра Пророковић.
Отисак прошлости, бреме за будућност
Кад је, немушто, поменуо Београд, Пленковићево питање је заличило на ону већ виђену „политику“ његовог претходника Зорана Милановића и на бацање стрелица ка Србији кад је у некој врсти проблема код куће.
„Хрватски политичари су већ дуго времена опседнути Србијом и то смо видели не само код Милановића, него то данас гледамо и код Пленковића. Видели смо чак и код Ива Јосиповића који је имао најумеренији и најпристојнији однос у тим неким нашим билатералним односима. То је ствар историјског карактера, темељне оптерећености Србијом и Србима, и то још дуго времена неће проћи“, сумња Пророковић.
И после Пленковића, констатује тај аналитичар, доћи ће неко ко ће се на још гори начин бавити Србијом и Србима и то, како каже Пророковић, нема везе са кризом у којој се Хрватска налази, већ са историјским процесима, начином на који је Хрватска држава настала и оним што се дешавало током акције „Олуја“.
„То је ипак велики отисак на хрватском државотворном и народотворном процесу којег се они неће тако лако ослободити. И да не би разговарали о својој кривици увек је лакше овако тежиште пребацивати на Србију и бавити се Србијом“, закључује Пророковић.
