Европска комисија има могућност да пооштри законе по питању гасовода и гасоводних система, али и поред тога, пројекат „Северни ток 2“ напредује, а Србији остаје да се нада да ће на било који начин постати део „Турског тока“ како не би остала „слепо црево“ на гасоводној мапи Европе.
Саговорници емисије „Енергија Спутњика“, коју води и уређује Јелица Путниковић, јединствени су у оцени да тешкоће Ангеле Меркел да формира Владу у Немачкој неће битно или нимало утицати на градњу „Северног тока 2“, као и да ће Немачка остати доследна својим економским принципима.
Др Милош Ерић, доцент из области економије на београдском Факултету за економију, финансије и администрацију, каже да не мисли да ће се немачки став по питању руског гаса променити, осим што ће на неколико месеци одложити решавање тог проблема.
„Економски део функционисања немачке јавне власти одвојен је од политичког дела. Немачка ће следити своје економске интересе који се неће променити у зависности од тога са ким ће Меркелова направити Владу“, сматра Ерић.
Александар Пасечник из Московског фонда за националну енергетску безбедност каже да Немачка размишља рационално.
„Немачка жели да игра водећу улогу у европском енергетском систему и да постане највећи транзитер гаса“, каже Пасечник и подсећа да се потенцијал „Северних токова“ процењује на 110 милијарди кубика гаса годишње и да је Немачка напредна еколошка земља, али да је удео угља у њеној енергетици 40 одсто и да би стога „Северни ток 2“ требало да подрже и бизнис-кругови и „Зелени“, те да ће без обзира на политичку ситуацију, званични Берлин и даље подржавати тај пројекат.
На констатацију да је Немачка обећала да ће угасити нуклеарке, Ерић каже да ће Немачка морати постепено да се пребацује на чисте изворе енергије и да унапређује своју енергетску ефикасност.
Ерић каже да Европска комисија кроз Трећи енергетски пакет покушава да диверзификује понуду, не само гаса, већ и нафте у Европи.
„Идеја је да се Европа не доведе у ситуацију да зависи од једног понуђача, него да има више понуђача и да има неку полугу моћи и утицаја када треба да се преговара о цени гаса или о цени нафте“, каже Ерић, наглашавајући да би Европска комисија хтела да избегне ситуацију у којој читава Европа зависи од тога да ли ће Русија испоручивати гас или не.
О тврдњама да нафтне компаније троше чак 100 милиона евра годишње на лобирање за своје циљеве, Пасечников став је да нове антируске санкције не могу да утичу на „Северни ток 2“, већ пре свега на пројекте у вези са вађењем нафте у епиконтиненталном појасу и сматра да Берлин неће одустати од „Северног тока 2“ због притиска Америке, којој је из Европе више пута поручивано да не желе мешање Вашингтона у европска енергетска питања.
„План Америке је јасан као дан. Они желе да оставе Европу без руског гаса, како би прогурали течни гас сопствене производње. Међутим, то је класична нелојална конкуренција о чему су говорили и званичници из Немачке и Аустрије.“
Доктор Ерић сматра да Америка, како би остварила своје економске интересе, користи свој огроман утицај у свету и да је главни мотив новац и ништа друго.
„Америка покушава да европске компаније које финансирају 50 одсто ’Северног тока 2‘, као и руски ’Гаспром‘, спречи да учествују у новим енергетским пројектима са Русијом, зато што покушава да прода своје производе“, додаје Ерић.
Пасечник каже како су само Летонија, Литванија и Данска прави противници „Северног тока 2“.
„Тренутно је Русија једина земља која осигурава енергетску безбедност Европе, јер нуди поуздане изворе тог енергента и дугорочне аранжмане који нуде европским земљама повољне цене. Европа нема довољно територија да себи обезбеди искључиво зелену енергију, стога ће гас најмање 15 до 20 година бити најтраженији и најбезбеднији енергент у Европи.“
Ерић мисли да је проблем Европе недостатак довољно развијене технологије за проналажење чистијег начина производње енергије.
„Колико је Русија важна за Европу као поуздан снабдевач енергијом, толико је Европа важна за Русију као једини поуздан купац тих енергената, јер уколико нема Европе која ће куповати тај руски гас, нема ко други да га купи“, додаје Ерић.
На питање о Кини и Индији као потенцијалним купцима руског гаса, Ерић каже да они имају потенцијал, али да би требало имати у виду да су Кина и Индија развиле сопствене изворе енергије, као и то да се највећи број индустријских погона у Кини налази далеко од границе са Русијом, те да немају строге законе у области заштите животне средине и масовно користе нееколошке енергенте, као што је угаљ.
Ерић каже да је веома добро што Европска комисија заступа интересе Европске уније као целине и да није чудо да се разликује интерес Европске комисије од интереса појединих земаља-чланица.
Што се тиче лобирања политичара који седе у Европској комисији, каже да она постоје.
„У Бриселу је регистровано неколико хиљада лоби организација које лобирају посланике у Европском парламенту, Европску комисију директно, запослене у Европској комисији, то је врло транспарентно, ту нема тајни. Они морају да пријаве такве ствари“, наводи Ерић и каже да се о сваком састанку са лобистима води писани траг, додајући да су они довољно мотивисани да обављају свој посао како треба, зато што су добро плаћени и да нису само политичари или службеници у обавези да пријављују сусрете са лобистима.
„Лобистичке групе имају интерес да пријаве, јер уколико се открије да је нека лоби група злоупотребила правила, њој ће бити одузета лиценца и приступ европским институцијама. Они то не желе да изгубе, зато што је велики новац у игри“, додаје Ерић.
Он каже да га не би чудило да Европска комисија покуша да заоштри ситуацију око „Северног тока“ и да строже примени постојећа правила, јер ово јесте ситуација где Европска комисија може да буде са разлогом забринута да се ствара одлучујући утицај Русије као понуђача на тржишту, без обзира што је економски најпријемчивији.
О шансама да ће бити изграђена још једна цев „Турског тока“ кроз Црно море која би продужила гасовод преко Бугарске до Србије и на тај начин нас ставила на гасну мапу Европе, доктор Ерић није оптимиста.
„Оно чему се Србија евентуално може надати јесте да се диверзификује њено снабдевање гасом, односно да добије један крак ’Турског тока‘, али не видим шансу, посебно, уколико се изгради ’Северни ток 2‘, да Србија постане транзитна земља и да на тај начин остварује приходе.“
На питање какве су шансе да „Гаспром“ помогне у финансирању градње „Турског тока“, Пасечник каже да је Русија спремна да учествује у финансирању изградње европског дела гасовода „Турски ток“ по моделу по којем би земље-учеснице пројекта враћале дуг из прихода од транзита, али да „Гаспром“ гради инфраструктуру до турско-грчке границе, након чега очекује одређене кораке од Европске уније.
„Због трећег енергетског пакета Русија не може да ради по другом моделу и Европска унија треба или да пристане на то, или да промени енергетску концепцију. Очекујемо да ће Европска унија синхронизовати изградњу ’Турског тока‘ са Русијом, као и да ће дати одређене гаранције. Након тога руту можемо да дефинишемо путем дијалога“, рекао је и додао да мисли да би Србија била добар партнер за Русију, јер је Београд политички савезник Русије и није члан Европске уније. Према његовој оцени, Србија би могла да постане део „Турског тока“, али да је све што се тиче европског дела „Турског тока“ у надлежности саме Европе.
Занимљиву ситуацију у којој ће Европска унија и Русија дефинисати питање градње „Турског тока“, доктор Ерић објашњава:
„Оно што трећи енергетски пакет подразумева јесте да онај чији је гас не може бити истовремено и власник гасовода. На тај начин су, и Европска комисија, Европски савет и сви они који су донели та правила, покушали да диверзификују понуду“, напомињући да ће се дуго чекати на дефинисање трасе гасовода од турско-грчке границе и да све зависи од заинтересованих инвеститора.
„Земље које ће остваривати приходе од транзита су евентуално Грчка и Бугарска.“
На питање шта мисли о ситуацији у којој ће од 2019. године овај део Балкана бити осуђен да плаћа скупе транзитне таксе, Ерић одговара да су Бугарска, Србија и Мађарска највећи губитници, због отказивања пројекта „Јужног тока“ и због отказивања испоруке гаса преко Украјине, да су препуштене саме себи, али да Бугарска неће имати толики проблем, зато што је грчко-турска граница на десетак километара од Бугарске границе, тако да могу да се прикључе на тај гасовод, ако желе.
„Србија није енергетски независна ни на који начин. Имамо једног продавца и само један начин на који гас стиже до нас. То није добро, зато што било ко на тој траси може да поставља неке услове“, закључује Ерић и додаје да бисмо били у много бољој позицији да имамо два или три гасовода, али реалност је да немамо, па остаје да се види шта ће се догодити.