Обе стране, наиме, заузимају изузетно чврст став — Лондон захтева да се о питању граница са Републиком Ирском говори тек након постизања трговинског споразума са ЕУ, док Брисел инсистира да прво треба решити питање граница и односа Северне Ирске и Ирске, па тек онда ући у преговоре са ЕУ, објашњава за Спутњик директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић.
Како тврди, реч је о веома осетљивом питању, јер се ради о договору о границама који је настао након мировног споразума из 1998. године након три деценије кризе и конфликата у Северној Ирској.
„То је у овом тренутку значајна тачка спотицања, британска премијерка Тереза Меј заступа становиште да се о овоме може разговарати тек по постизању трговинског споразума, међутим ЕУ је стала иза своје чланице и сматра да су ирски захтеви подједнако и захтеви ЕУ. Треба имати у виду и да између Северне Ирске и Ирске постоји 275 граничних прелаза, што је готово дупло више него цела источна граница ЕУ од Финске до Грчке, која их има укупно 137“, истиче Јоксимовићева.
Према њеним речима, уколико би се спровео „тврди брегзит“, та граница између Северне Ирске и Ирске подразумевала би другачије трговинске односе између те две земље, што би изазвало ужасно велике проблеме у њиховим односима, како политичким тако и економским. Оне, наиме, имају изузетно висок степен сарадње, а поред заједничког енергетског, спаја их изузетно тесна сарадња и у осталим индустријама — на пример, поједини производи се праве у једној Ирској, док се пакују у другој, наводи она.
Јоксимовићева објашњава и да је тренутна ситуација таква да су обе Ирске унутар ЕУ, самим тим све законитости које важе за земље ЕУ важе и за Северну Ирску и Ирску — не постоји границе, а трговински односи су на основама односа унутар ЕУ. Међутим, изласком Британије из ЕУ добијамо то да две Ирске постају једина копнена граница између Британије и Републике Ирске, што значи да се поставља питање на каквим основама ће се заснивати будући трговински односи.
„Постоји много тих елемената који говоре у прилог да су везе између две Ирске готово нераскидиве. Међутим, и у Северној Ирској имате снаге које се противе таквим ’меканим‘ границама између, што и ствара читаву комплексност тренутне ситуације. Управо се из тог разлога тражи некакво решење како би трговински преговори почели, а Ирска као чланица ЕУ остала задовољена везама са Острвом“, напомиње она.
Александра Јоксимовић подсећа да постоје већ утврђени рокови који се тичу преговора, а како додаје, већ у децембру ћемо бити у прилици да видимо расплет, јер је за 15. децембар заказан сусрет две стране који ће омогућити да се направи оквирни договор како би трговински преговори са Бриселом следеће године уопште и могли да почну.
„Међутим, да би уопште дошло до отварања преговора између Велике Британије и Европске уније, Брисел мора да добије чврста уверења да ће граница између две Ирске остати ’мека‘“, истиче Јоксимовићева.
Упитана да ли ће евентуална компликација ових преговора утицати на тренутни положај премијерке Терезе Меј, Јоксимовићева истиче да је њен статус већ прилично ослабљен након избора, иако је њена намера да тим потезом учврсти своју власт уочи преговора о „брегзиту“. „Преговори ће бити тешки и комплексни, видећемо колико ће се пронаћи снаге да се овим процесом несметано корача како би се остварило обећање да Британија на време, у року од две године, изађе из оквира ЕУ“, закључује он.
