Да се и даље снажно противи чланству у НАТО-у одговорило је 41 одсто грађана, док је њих 10 одсто казало да се донекле противи чланству. Са друге стране, према истраживању ИРИ, чланство Црне Горе након уласка у сјеверноатлантски војни савез снажно подржава само 28 одсто грађана, док око 15 процената изјаснило да „донекле“ подржава чланство.
Такође, на питање како виде улогу НАТО-а у свијету, 41 одсто анкетираних грађана Црне Горе је одговорило да је она „углавном негативна“, док 14 одсто сматра да је улога НАТО-а „донекле негативна“.
Изузетно је занимљив и податак да чак 66 одсто Црногораца има позитивно мишљење о предсједнику Руске Федерације Владимиру Путину, што упућује на то да би на неким фиктивним изборима у Црној Гори, руски предсједник с лакоћом однио убједљиву побједу.
Ако је за утјеху, ни предсједник Србије Александар Вучић није у превеликом заостатку, па о њему позитивно мишљење има 63 одсто црногорских грађана, док је трећа њемачка канцеларка Ангела Меркел, са 52 одсто подршке.
Оно што је сасвим очигледно јесте да је истраживање вашингтонског института показало да је политика коју проводи званична Подгорица у огромном раскораку са жељама и ставовима огромне већине грађана, и то по свим кључним спољнополитичким питањима, почевши од односа Црне Горе према Србији и Русији, па до чланства у НАТО-у.
Коментаришући резултате октобарске анкете, лидер покрета „Слобода народу“ Бошко Вукићевић за Спутњик каже да она јасно показује да и поред свих притисака црногорског режима, пројекат стварања „новог човјека“ у Црној Гори ипак није успио.
„Истраживање Међународног републиканског института указује на двије чињенице. Прва чињеница је да, и поред вишедеценијског труда монтенегринског режима и дукљанске елите, није успио пројекат стварања ’новог човјека‘ на територији Црне Горе. Незапамћене медијске манипулације и презентовање измишљене историје, нови наставни програми, прогон Његоша и српског језика, ширење русофобије и гажење традиције — очигледно да нијесу утицали довољно на свијест људи у Црној Гори како би се историјско памћење избрисало, а пројекат ’новог човјека‘ консолидовао“, каже Вукићевић.
„Ако се у једној држави већински дио партија, медија и НВО-а здушно залаже за чланство у западној војној организацији, продуженој руци глобалне корпоратократије, док је НАТО и даље веома неомиљен код народа и са ниском подршком — како се, онда, може окарактерисати таква ситуација осим као врхунска политичка корупција, као системска превара гигантских размјера, и као издаја воље и интереса народа? Дакле, нема никакве сумње да западни центри моћи имају пресудан утицај на јачање такве политичке корупције код компонената црногорског система“, јасан је Вукићевић.
