У сваком од њих се налазе стотине куглица са експлозивом. При земљи се они разлећу и синхронизовано детонирају на неколико метара над главама пешадије.
САД су још 2008. године одлучиле да своје „распрскавајуће“ бојеве главе замене прецизнијим и савременијим, након што је најављено усвајање Међународне конвенције о касетним бомбама. Интересантно је да САД нису журиле да потпишу овај документ. Па ипак, према писањима на порталу „Џејнс 360“, Пентагон је тада практично забранио употребу оваквих бомби, али су им се сада вратили из „страха од руске и севернокорејске артиљерије“. Ове недеље је Пентагон званично одлучио да прекине програм чији је циљ био постепени престанак употребе касетних бомби.
Што се тиче саме конвенције, то је веома противречан документ са великим бројем амандмана и нејасноћа. Према одредбама овог документа, свако обично наоружање које је предвиђено да буде избачено из ваздуха а да са собом носи и додатно наоружање — субмуницију — тежине мање од 20 килограма, сматра се касетним оружјем. Такво наоружање се карактерише као смртоносно и опасно по цивилно становништво због своје разорне моћи.
Осим тога, у документу се указује на то да делови неактивираних елемената касетних бомби могу годинама да леже у земљи и да тиме опет представљају опасност за недужне цивиле. Према одредбама конвенције, све државе-потписнице се обавезују да униште све своје залихе овог оружја у року од осам година од тренутка ратификације документа. Уговор који је ступио на снагу у августу 2010. године био је подржан од стране готово сто држава. Па ипак, највећи светски произвођачи и корисници касетног оружја не само да су одбили да ставе свој потпис на овај документ већ су наставили да учествују у његовој припреми и производњи. У том смислу, навешћемо САД, Кину, Индију, Бразил, Пакистан и Израел.
„Потпуно сам сигуран да би, ако их притисне озбиљан рат који би угрозио суверенитет државе, свака од потписница за врло кратко време поново почела да производи касетне бомбе“, говори за Спутњик главни уредник листа „Арсенал отаџбине“, пуковник Виктор Мураховски.
„Борба за хуманизам и толеранцију може да буде главни задатак само оних добростојећих држава Западне Европе, којима, уз то, име није Југославија“, ироничан је Мураховски.
Интересантно је да Конвенција не покрива дефиницију бомбе са неколико типова субмуниције, укључујући и самонаводеће и друге високотехнолошке бомбе које имају САД. Та чињеница се објашњава њиховом „мањом хуманитарном опасношћу“. Такав селективни приступ је изазвао озбиљна питања од стране руског Министарства спољних послова. Руска страна је изјавила да под таквим чудним условима и недореченим дефиницијама не може да одустане од коришћења касетне муниције.
