Иако идеја о европском федерализму, подсећа за Спутњик Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе, није нова, чини се да је садашњи шеф Социјалдемократске партије Немачке Мартин Шулц предуго био у Бриселу где, како каже Митић, идеја о федералној Европи са баснословним примањима и привилегијама које уживају функционери изгледа савршено.
Федерализам реалност или „мртворођенче“
Подсетимо, Мартин Шулц позвао је недавно да се ојачају европске интеграције и да се до 2025. формирају „Сједињене Европске Државе“. Министар иностраних послова Немачке Зигмар Габријел подржао је Шулцову идеју, нагласивши да ће њена реализација омогућити Европи да боље „представи интересе грађана“ у свету. Међутим, јавиле су се и опречне реакције, па је тако, током посете Словачкој, председник Чешке Милош Земан критиковао ову иницијативу нагласивши да „нико није нанео већу штету идеји европске федерализације од Мартина Шулца том изјавом“, навео је Земан.
Шулц је, евоцира Александар Митић, био посланик у европском парламенту од 1994, а 2004. је постао шеф европских социјалдемократа, тада друге најјаче групације у европском парламенту. Требало би, сугерише Митић, да се сети да је чак и у то такозвано златно време јачања ЕУ након проширења из 2004, а пре почетка економске кризе, идеја о уставу ЕУ поражена и то не у евроскептичним државама већ на референдумима у Француској, Холандији, оснивачима ЕУ.
„У међувремену је евроскептицизам порастао широм ЕУ и јако је тешко замислити да би идеја о Сједињеним Европским Државама могла да добије легитимитет у чланицама Уније, па чак и у самој Немачкој. Уосталом, не би требало ни занемарити контекст у којем је Шулц лансирао идеју о Сједињеним Европским Државама. То је почетак преговора о формирању нове Немачке владе са СДУ Ангеле Меркел. С обзиром на резултате избора у Немачкој, извесно је да ово није идеја коју би Меркелова могла да подржи без обзира што би од федералне Европе профитирала једино сама Немачка“, указује Митић.
Сједињене Европске Државе су, према мишљењу историчара Михаила Смолина, утопистичка идеја о којој су говорили Наполеон Први, руски анархиста Михаил Бакуњин, Винстон Черчил… а Вилхелм Други је такву Европу називао — алтернативом САД… Проблем је, напомиње историчар, у томе што засад није јасно шта заправо траже они који промовишу идеју Сједињених Европских Држава.
„Мислим да се ради о процесу који је већ одавно почео у ЕУ, а то је одустајање од националних суверенитета и формирање неког новог свеевропског суверенитета, што подразумева и предају већине овлашћења националних држава — Бриселу“, каже Смолин за Спутњик.
Централизација, неопходност за даљи опстанак
Јасно је, образлаже он, зашто то изазива незадовољство код неких политичара, али све то ће остати на нивоу прича и препорука опозиционих европских бирократа, ако не буде испуњен један услов.
„Наиме, ЕУ ће бити спремна да постане СЕД тек када буде формирала заједничку војску, то ће бити својеврстан лакмус-папир. Још једна ствар која би могла да утиче на формирање СЕД јесте ’каталонски синдром‘, то јест опасност од распада великих европских држава као што је то било у Шпанији“, истиче Смолин.
С друге стране, професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић констатује да се ЕУ развијала као економска заједница кроз неки процес федерализације и да има пуно федералних елемената у свом систему, већ јако дуго.
Ако учесници и одговорни у ЕУ размишљају о превазилажењу кризе, морају да изврше неку врсту централизације неких функција, а то се, сугерише Самарџић за Спутњик, може подвести под израз „федерализација“, као што је то монетарна унија.
„Она мора бити организована као права монетарна унија. Значи, мора фискална политика бити делимично у рукама центра. И ми имамо већ најаву уз ову Шулцову изјаву о томе да би се створио европски монетарни фонд, по угледу на Међународни монетарни фонд, али овога пута за земље ЕУ. Постоји и деја о томе да се направи такозвана Европска економска влада или бар министарство за економију и финансије. Не комесаријат као што постоји сад у оквиру комисије, него баш министарство. Онда и у области заједничке безбедности и одбране постоје идеје о неком ближем јединству тих одбрамбених снага ЕУ“, наводи Самарџић.
Сједињене Европске Државе су, напомиње он, реална идеја јер уколико ЕУ треба да опстане, она мора да изврши централизацију ради ефикаснијег деловања тог система.
Ко је „за“ а ко „против“
„То је непопуларна идеја, она можда има неколико земаља које у том смеру размишљају, друге желе да сачувају статус кво јер сматрају да се ЕУ и до сада довољно централизовала. И Чешка је томе увек давала највећи отпор. Од Васлава Клауса који је то критиковао увек, па ево сад до Земана који експлицитно каже да то није за њих. Наиме, та идеја је боље прихватљива за напредније и развијеније земље ЕУ као што су Немачка, Француска, Холандија, Шведска, Белгија и тако даље“, набраја Самарџић.
По свој прилици ће се ићи ка стварању тог неког федералног језгра, који је, према Самарџићу, правац реформе, а остале земље које не желе неће морати да уђу у то језгро већ ће остати ван њега, па је Европа концентричних кругова најреалнија као оптимална у овом контексту.
Сједињене Европске Државе одговарале би Немачкој која тежи да ојача своју улогу доминантне силе у ЕУ у контексту стварања новог мултиполарног поретка у свету, констатује Александар Митић, јер би федерална ЕУ била добар инструмент за пројекцију немачке економске и политичке моћи.
Оваква идеја би одговарала, набраја даље Митић, и администрацији у Бриселу, која би добила вансеријска овлашћења, као и неким мањим федералистичким државама које у оквиру ЕУ могу да остваре политички и економски утицај, као што је Луксембург.
Идеја федералне Европе пак не одговара државама које се залажу за поновно јачање суверенитета и сасвим је сигурно, додаје он, да ће ту идеју одбацити земље које имају озбиљне замерке на заједничку политику Брисела према одређеним осетљивим питањима како што су Пољска, Чешка и Мађарска по питању миграната.
„Велика већина Француза би такође одбацила идеју федералне Европе, Грчкој се, на пример, не би допала идеја доминатне Немачке, Велика Британија би такође сада била противник, али ће с обзиром на ’брегзит‘ 2025. ЕУ за њих и онако већ бити далека прошлост“, сугерише Митић.
У сваком случају, Шулцова идеја говори о томе да је пројекат ЕУ у озбиљној кризи и да се ради на озбиљном редефинисању, закључује он, па је отворено питање да ли ће то бити нека будућа ЕУ у више брзина, федерална Европа или можда нека друга опција.
„Поука за Србију би требало да буде јасна: срљање у прикључење организацији која ни сама не зна куда иде, а уз то испуњавање њених политичких услова попут споразума о нормализацији са Приштином или санкција према Руској Федерацији далеко би било од паметне политике“, подвлачи Митић.
Овај нови пројекат има будућност, јер је према становишту политиколога Павела Пјатницког, очигледно да су се Европљани уморили од постојећег формата ЕУ и траже неки нови формат.
Међутим, Пјатницки није сугуран да ће они успети да формирају заједничку политику и заједнички приступ.
„Подсећања ради, савезне државе у САД, на које би требало да личи СЕД, имају потпуно различите законе и правила. У сваком случају, ако дође до формирања СЕД, постоји само један начин на који би оне могле да избегну утицај Америке. Овом за сада хипотетичком савезу потребни су млади, јаки политички лидери, који ће пре свега водити рачуна о интересима своје земље. То би могла да буде, на пример, Сара Вагенкнехт из Немачке Левице“, сматра Пјатницки.
