Непрекинути низ година, од победе кубанске револуције и доласка Фидела Кастра на власт 1959. године, односи Хаване и Београда били су на завидном нивоу, уз обострано исказано разумевање и подршку за политику коју оне воде.
Вучић је то изразио оценом да Србија, као земља која штити своју независност, осећа велико пријатељство и поштовање према Куби и диви се слободарским ставовима кубанског народа.
Одличан познавалац кубанских прилика, некадашњи дописник из те земље, спољнополитички коментатор Борислав Лалић, сматра да посета Вучића Куби представља континуитет добрих међусобних односа, који се, између осталог, огледају и у томе што Хавана није признала самопроглашену независност Косова.
„Треба имати у виду да је Куба увек имала подршку за нашу земљу, као и што смо имали ми за њу. Увек смо били против изолације Кубе, блокаде и притисака на њу“, каже Лалић за Спутњик.
Он сматра да ће, на политичком плану, будућа сарадња бити веома интересантна, јер Куба улази у нову фазу по питању њеног међународног положаја после укидања америчке блокаде и обнове дипломатских односа између двеју земаља, где има тешкоћа. Куби ће, сматра он, на међународном плану бити потребна одређена подршка.
„С друге стране, та земља подршку свакако заслужује, јер је кроз целу историју модерне Кубе, од револуције Фидела Кастра 1959. године, била наш пријатељ, што се види и у последње време. Куба је међу оним земљама које нису признале такозвану независну државу Косово. И не само то. Она је у својим јавним наступима, на међународним форумима, подржавала нашу политику, односно целовитост и територијални интегритет Србије“, истиче Лалић. Он је подсетио да је Југославија била једна од првих земаља које су признале Кубу, Фидела Кастра 1959. године и да су од тада ти односи увек били на добром нивоу.
Некадашњи амбасадор, добар познавалац прилика у земљама Централне и Јужне Америке Триво Инђић, за Спутњик каже да је Куба изузетно значајна за тај део света.
„Она је члан такозваног Карикома, Заједнице карипских земаља и Заједнице боливаријанских земаља са Венецуелом и још неколико држава Централне и Јужне Америке. Та сарадња у политичком погледу може бити врло релевантна за Србију, нарочито у међународним институцијама као што су УН“, истиче Инђић.
Он подсећа да се председник Кубе Раул Кастро није много изјашњавао о томе што је стало отопљавање односа са САД од доласка Доналда Трампа на чело. Куба, како каже наш саговорник, има развијене односе са другим земљама, нарочито по питању туризма и страних инвестиција, а у последње време и привреде.
„Канада је једна од таквих држава, затим Француска и Шпанија. Релативно су добри односи између Кубе и ЕУ и све то иде против политике коју Трамп жели да врати на ону тачку — већ 50 година негативних односа између Кубе и САД“, истиче Инђић.
Да другачији ветрови дувају Кубом, што се тиче привреде, указује и Лалић, напомињући да се та карипска земља све више окреће страном капиталу и страним тржиштима после реформи које предузима.
Садашњом посетом Вучића и разговорима са председником Раулом Кастром, коме следеће године истиче мандат, односи две земље само могу бити учвршћени, са изгледима да се, нарочито на економском плану, прошири сарадња која је, напомиње он, до сада била скромна.
И председник Вучић је уочи посете Хавани оценио да добри политички односи двеју земаља треба да буду темељ за развој економске сарадње, издвојивши могућности за помаке у области пољопривреде, као и у области медицине и фармацеутске индустрије, биотехнологије и генетског инжењеринга.
Током посете требало би да буде потписан Споразум о сарадњи у области лекова и медицинских средстава, пошто су у Србији већ успешно примењена нека искустава кубанске медицине и фармацеутске индустрије.
Да се посебно мислило о могућностима привредне сарадње указује и то што ће Вучић обићи и развојну зону луке Маријел, што је један од највећих кубанских економских пројеката.
Досадашња привредна сарадња Србије и Кубе сводила се на више него скромну робну размену, при чему је српски дефицит већ хронична појава.
Саветник у Привредној комори Србије за тржишта Средње Америке Марко Фернандез за Спутњик каже да је спољнотрговинска размена у 2016. години износила свега око 600.000 долара, уз дефицит на српској страни од око 400.000 долара. И структура робе је углавном уска. Из Кубе смо највише увозили цигаре, цигарилосе и алкохол, док су други облици сарадње слабо развијени. Наш изузетно мали извоз, вредан непуних 200.000 долара, 99 одсто се односио на прерађени дуван.
На питање, на чему би могла да се заснива нека будућа сарадња, ако мислимо да она крене набоље, Фернандез указује на процене да је прехрамбени сектор тај који би могао да има највећу перспективу у сарадњи са Кубом. Он подсећа да Куба готово целокупну потрошњу прехрамбених производа покрива из увоза.
„Мислимо да би добре фирме из прехрамбеног сектора могле да имају добру шансу. Наравно, привредници морају бити спремни на вишемесечне разговоре, преговоре. Не може се направити посао са Кубом преко ноћи. И начини плаћања су доста отежани. Говоримо о једном латиноамеричком тржишту, доста специфичном у односу на друге земље тог подручја“, истиче Фернандез.
На питање, за какве је инвестиције Куба заинтересована, он каже да су у првом плану улагања у сектор туризма.
„Предвиђања су да ће се Куба све више отварати према иностранству и да ће самим тим сектор туризма расти и да улагања у хотелијерство свакако пружају велику перспективу“, истиче Фернандез за Спутњик.
