Како наводе аналитичари, продаја оружја је 2016. године порасла по први пут после пет година континуираног пада, а продају су повећале САД и Русија.
Продаја робе америчких фирми је порасла за 4 одсто, на 217,2 милијарде долара, док су руске компаније забележиле раст од 3,8 одсто — на 26,6 милијарди долара.
Иако је динамика раста продаје у обе земље готово иста, занимљиво је да резултате америчких компанија СИПРИ објашњава војним мисијама америчке војске у иностранству, али и потражњом из других земаља, док у случају руских фирми види „успоравање темпа продаје“.
Повећање од 3,8 одсто је, како се наводи, нешто слабије него претходних година, на шта су утицале ниже цене сировина, нафте и гаса, као и западне санкције.
„Економске тешкоће са којима се Русија суочила 2016. године допринеле су успоравању темпа раста продаје оружја које производе руске компаније“, навео је виши научни сарадник СИПРИ-ја Симон Веземан.
Руски експерти, међутим, сматрају да је руска војна индустрија постигла успех и да је поново „заживела“, после тешког периода кроз који је прошла деведесетих година прошлог века.
„Немогуће је постићи успех преко ноћи. Тај раст је ишао постепено — Русија је постепено развијала технологије, повећавала квалитет производа, али и квантитет. Све то је довело до овог успеха који данас видимо. Мислим да ће и убудуће, уз мудру политику развоја војне индустрије и Оружаних снага Руске Федерације, тај успех бити настављен, а да ће интересовање тржишта за руско оружје расти. Самим тим, рашће и национална безбедност наше државе“, рекао је за Спутњик руски политиколог Андреј Кошкин.
Експерт сматра да је „сиријски полигон“ био добра реклама за руско оружје и да је то такође позитивно утицало на раст продаје руског оружја, које је у Сирији показало своју ефикасност, поузданост и квалитет.
Кошкин наводи да је повећана потражња за руским оружјем и војном техником и опремом „више него логична“.
„Посебно после победе над ДАЕШ-ом, највећом терористичком организацијом на свету. То је био сјајан показатељ да наше оружје и војна техника задовољавају и највише захтеве на тржишту оружја. Поред тога, наши стручњаци су у стању да обуче и друге војске да руским оружјем баратају подједнако добро као и ми. Истовремено, треба напоменути да Русија свеобухватно приступа развоју главних врста оружја и војне технике. Дакле, Русија данас диктира трендове, па је и то један од разлога због чега је наше оружје веома тражено“, истакао је Кошкин.
Аналитичари СИПРИ-ја указују на то да америчке фирме покривају више од половине тржишта — 57,9 одсто, затим следи Западна Европа, па Русија са 7,1 одсто. У Европи су француске и италијанске фирме забележиле пад, док су британске и немачке расле. Западноевропске земље су укупну продају повећале за само 0,2 одсто, а укупни приходи су им износили око 91,6 милијарди долара.
На листи 100 највећих произвођача оружја нашло се укупно 38 компанија са седиштем у САД, док је руских компанија 10.
Највећи руски произвођач била је Уједињена авио корпорација, која је са приходима од 5,2 милијарде долара заузела 13. место, попевши се за четири места у односу на 2015. годину.
Највећи продавац оружја у свету и прошле године је био амерички „Локхид Мартин“, с приходима од 40,8 милијарди долара, што представља повећање од 10 посто у односу на 2015. годину.
Произвођачи војне опреме из САД и Западне Еуропе задржали су доминантне позиције на глобалном тржишту оружја, с обзиром на чињеницу да 63 од 100 водећих произвођача има седиште у тим деловима света и да је њихов удео у глобалној продаји оружја у 2016. години износио више од 82 одсто.
Експерти шведског института су ове године посебно издвојили и компаније које су сместили у категорију „нових произвођача“. Ту су се нашле фирме из Бразила, Индије, Јужне Кореје и Турске.
Приходи јужнокорејских компанија порасли су за чак 20,6 одсто. Укупно седам корејских фирми се нашло међу 100 највећих у свету, а то се повезује са „безбедносном ситуацијом у региону“.
Веће приходе су забележили и произвођачи из Бразила и Турске, док су они из Индије забележили благи пад.
Кина, међутим, није уврштена у истраживање, због мањка поузданих података, иако шведски експерти верују да та земља спада у највеће произвођаче оружја на свету.
Иначе, база података о војној индустрији основана је 1989. године у институту СИПРИ и садржи финансијске и друге податке о светским компанијама које се баве војном производњом. Под продајом оружја експерти сматрају продају војне робе и услуга војним купцима како на домаћем тржишту, тако и у иностранству.
СИПРИ је основан 1966. године и сматра се независним аналитичким центром, који се бави истраживањем конфликата, наоружањем, контролом над оружјем и разоружањем.
