Томе тежи и Хрватска. Какве би то последице имало по њу, али и по суседне земље, пита „Дојче веле“.
Европски парламент поновно расправља о проширењу шенгенске зоне на Хрватску — уз Румунију и Бугарску — што је добра прилика и за преглед донекле измењених околности у том контексту.
Улазак Хрватске у пуноправни простор континенталног савеза, начелно без унутарњих граница, траје већ дуго, а још дуже код друге две чланице ЕУ.
Био је то својеврсни пробни рок за те земље, али за то време су неки односи у самој ЕУ постали битно другачији. Избегличка криза вратила је Европу уназад и њоме се данас простире нека нова, дословно гвоздена завеса — она од тзв. жилет-жице.
Штавише, по ноторној бодљикавој жици најпознатија су два непосредна хрватска ЕУ-суседа: Мађарска и Словенија. Шта ће у таквим приликама да значи неки нови Шенген, да ли ће жилет-жица да се пресели на границе Хрватске према њеним источним суседима?
Тонино Пицула, хрватски посланик у Европском парламенту, није толики песимиста, мада и сам позива на озбиљност: „Избегличка криза и тероризам су последично, између осталог, довели до мањка поверења међу државама чланицама. Због тога данас имамо контроле на спољним границама, али и систематске провере у базама података свих особа које улазе или излазе из шенгенског простора, укључујући и становнике Европске уније“.
„Европа заиста не сме да постане тврђава опасана непремостивим бедемом“, наставља Пицула за „Дојче веле“, „али такође, Европа која није безбедна не може да буде симбол благостања и отворености. Требало би јачати поверење, али и системе безбедности. Питање је политичке мудрости и договора — пронаћи баланс између једног и другог. Требало би се фокусирати на европску солидарност и решавање проблема сарадњом, колико год били сложени“. А као што смо једном овде већ установили, Европска унија би кризе у азијским и афричким земљама требало да решава на њиховим територијама — дакле пре него што их тамошње становништво напусти, а по могућности чак тако што ће Европа да престане да их генерише.
Мимо тога, шта би улазак у режим Шенгенског споразума могао да значи Хрватској у када је реч о економији и кретања њених грађана? Пицулина посланичка група у Европском парламенту (социјалисти и социјалдемократе), предложила је ново разматрање проширења Шенгена на новије чланице, а он лично примећује да би се користи по Хрватску могле у првом реду огледати када је реч о лакшем и бржем проласку туриста из других земаља ЕУ преко границе Хрватске. Једна чињеница, коју наш саговорник радо истиче, показује да Европљани сваке године у шенгенском простору остварују око 1,25 милијарди путовања.
Али Тонино Пицула је и председник делегације ЕУ за односе с Босном и Херцеговином. Зато нас је интересовало шта би евентуално скоро проширење Шенгена на Хрватску значило тој држави и њеним грађанима. „На могућности путовања грађана БиХ у ЕУ много више ће утицати укупна регулатива граничне проблематике ЕУ, а мање само чланство Хрватске у Шенгену. Рецимо, увођење система ЕТИАС, тј. планирано обавезно најављивање путовања грађана држава Западног Балкана у ЕУ, није билатерално питање. У сваком случају, кључна ствар везана за Шенген јесте то што ЕУ почива на међусобном поверењу земаља Уније да се спољне границе поуздано штите, те да чланице на тим границама не дозвољавају да се било каква претња пропусти преко њихових територија ка унутрашњости ЕУ“, уверен је Пицула.
Требало би притом знати да је Хрватска чланица Европске уније с најдужом спољном границом према трећим земљама, од чега са Босном и Херцеговином дели око хиљаду километра заједничке границе. „Већ сада, због прилагођавања нашег прекограничног режима за Шенген, уведене су промене које омогућавају испуњавање шенгенских услова за Републику Хрватску, али значајније не угрожавају досадашњи живот и навике становништва с обе стране границе. Тај припремни период је важан како би и једни и други заправо да научили да живе с новим граничним режимом, али и развили граничну инфраструктуру“, закључак је Тонина Пицуле.
Његова позитивна очекивања, међутим, не дели познати спољнополитички аналитичар Томислав Јакић, кога смо такође питали за мишљење на ту тему. „У неку руку је чак иронично говорити о томе што би улазак у шенгенски простор значио за Хрватску данас када већ на словеначкој граници имате бодљикаву жицу. Шенген нажалост, није више оно што је био или је требало да буде“, каже Јакић. „Европа заснована на идеји слободног протока људи, роба и идеја, претвара се у скуп националистички оријентисаних држава усредсређених на сопствени суверенитет, готово у смислу 19. века. И то тако што затварају спољне границе пред свима који су у Европи — баш оној какву су замислили њени идејни творци — пожелели да пронађу склониште“.
