У својом првом обраћању о политици коју ће заступати, нови пољски премијер Матеуш Моравјецки изјавио је да се противи концепту „Европе у више брзина“ и да Варшава жели да се њена реч чује када је у питању стварање будућности ЕУ, преносе агенције.
Пољска жели да се репозиционира тако што ће ојачати властиту улогу, не само у Средњој Европи, већ и шире у контексту ЕУ, каже професор београдског Факултета политичких наука Драган Ђукановић.
„Међутим, мислим да њен геостратешки положај, који се налази између Немачке и Русије, јесте веома значајан и да с тим у вези она има значајну подршку САД. Тако да очекујем да ће та инсистирања на јачој улози Пољске унутар ЕУ остати, а опет са друге стране видимо да и ЕУ нема јасан курс куда ће ићи“, наглашава Ђукановић.
Унутар Уније постоји концептуална криза и од тога који модел европске државе буду изабрале зависиће позиција и других држава, па и Пољске, додаје Ђукановић.
За сада, поред „Европе у више брзина“, постоји и концепт који је предложио вођа немачких социјалдемократа Мартин Шулц, о Сједињеним европским државама.
Још пре него што се прикључила НАТО-у 1999. и ЕУ 2004. године, Пољској је била предвиђена значајна улога у Средњој и Источној Европи. Тако амерички геополитички стратег Збигњев Бжежински, у својој антологијској студији „Велика шаховска табла“ из 1997. године, Пољску назива најзначајнијим потенцијалним чланом НАТО-а и ЕУ.
Пољска на истоку европског континента ужива специјални статус међу америчким савезницима, попут оног статуса који Велика Британија ужива на Западу.
Захваљујући таквом статусу и америчким инвестицијама, пољска економија није ни осетила светску економску кризу из 2008. године. Са друге стране, Пољска је и најзначајнији и највернији војни савезник САД на истоку Европе.
Питање је, међутим, колико значајну улогу Пољска може да игра унутар ЕУ, с обзиром на бројна и тешка неслагања која Влада партије Право и правда има са бриселским званичницима, не само по питању усељавања миграната.
Из Брисела на рачун партије чији је лидер Јарослав Качињски стижу оптужбе за популизам, клерикализам, конзервативизам, утицај на правосудни систем, гушење слободе медија и нападе на организације цивилног друштва.
Промена на челу Владе Пољске је козметичка, пишу западни медији, нови премијер подређен је Качињском, као што је била и његова претходница, а као пример да Моравјецки неће много скретати од претходног курса, западни медији наводе и део његове изјаве у којем каже да ће се залагати за, како је рекао, рехристијанизацију Европе.
Ипак, медији оцењују да је Моравјецки мање евроскептичан него што је то била Беата Шидло.
И Вадим Трухачов, доцент на Факултету међународних односа и регионалних студија Руског државног универзитета друштвених наука (РГГУ), скептичан је када су у питању пољске амбиције да игра значајнију улогу у европским пословима.
Пољске амбиције да прошири утицај на целу Европу заснивају се на идеологији коју су утемељили оснивачи партије Право и правда, браћа Качињски, Јарослав, који је лидер странке, и његов покојни брат Лех.
Та се идеологија заснива на чињеници да је некадашња пољско-литванска државна заједница (Речпосполита) у средњем веку била највећа европска држава. Из тога произилази став браће Качињски да данашња Пољска са правом може да инсистира на кључној улози у европским пословима, објашњава Трухачов.
„Према тој идеологији, зона утицаја Варшаве би требало да буде у троуглу Грузија-Словенија-Естонија. Друга је ствар што у реалности Пољска не може да буде лидер чак ни у Вишеградској групи, за разлику од Чешке, која је богатија и стабилнија од Пољске. Стога, наивно је очекивати да ће Пољска играти већу улогу у ЕУ, имајући у виду релативно ниски стандард грађана (пет милиона Пољака ради у Западној Европи), проблеме у привреди, пољопривреди, банкарству. Осим тога, пољски политичари који су сада на власти, немају европску визију. Вредности Качињског — то су вредности националне државе и оне су у потпуности супротне вредностима Западне Европе, које се залажу за постнационалне државе и мултикултурализам“, каже он.
Са становишта данашње Европе, политичке идеје браће Качињски су архаичне, додаје Трухачов, а што се тиче Пољске као америчког савезника, она неће моћи да замени Британију.
Велика Британија ће, без обзира на „брегзит“, и даље остати најзначајнији европски савезник Америке. Пољска можда може да рачуна на улогу најзначајнијег америчког савезника унутар ЕУ, али када је реч о утицају и вредностима, Пољска и Британија су две различите категорије, закључује Трухачов.
