Први пут ће само један уређај, који је „од нуле“ конструисан у Русији, истовремено обављати функцију неколико апарата. Нова руска „Балалајка“ ће бити електроенцефалограф, електромиограф, електроокулограф и фото-плетизмограф, „у једном“.
Другим речима, нови уређај који су осмислили и конструисали руски научници моћи ће да мери мождану активност, као и биопотенцијал при покретању очне јабучице, али и активност мишићних влакана и да региструје проток крви.
Осим свега наведеног, нова неуролошка „Балалајка“ ће моћи и да мери температуру на површини мозга како би се са свим претходним параметрима могао направити обједињени компјутерски интерфејс за предавање сигнала механичком уређају попут инвалидских колица или егзоскелета робота, али чак и компјутерске игрице.
Требало би истаћи да „Балалајка“ није први уређај овог типа који су осмислили и реализовали научници са Института за животне системе, али према њиховим речима, управо најновији уређај се од претходних разликује онолико колико се нове генерације смартфона разликују од првих модела мобилних телефона.
Уз помоћ „Балалајке“ особа може да користи компјутер без помоћи руку, али и да управља инвалидским колицима или роботом. Ако се особа лоше осећа и не може да оде до клинике на преглед, овај уређај може да забележи све битне параметре и пошаље их лекару.
„Наши стручњаци, међу којима је главни инжењер конструктор ’Балалајке‘ Данила Борчевкин, сада раде на новом пројекту. Њихова је замисао да конструишу ’аватара‘ који ће, након што, на пример, подигнете руку, ’читајући‘ ваше мисли, тиме добити задатак да и сам подигне своју руку“, објашњава за Спутњик директор Института за животне системе Максим Патрушев.
Наш саговорник се поноси тиме што је „Балалајка“ у потпуности, од почетка до краја, плод рада његових колега са Института.
Резултати до којих су дошли стручњаци из Калињинграда током својих истраживања показују да истовремена употреба неколико уређаја за мерење мождане, мишићне и очне активности, као и протока крви побољшавају прецизност интерпретације планиране и реалне физичке активности. Односно, рад мишића који бележи електромиограф, али и посредно електроенцефалограф, може се користити као параметар за рад роботизоване технике. Претпоставља се да би додатни радови на овим системима и истовремена употреба разних физиолошких сигнала могли да допринесу прецизнијој употреби ових неуролошких уређаја.
Уколико се то реално и постигне, дошло би до значајних компаративних предности овог над осталим иностраним пројектима и отворило би нове могућности за руске уређаје који помажу при рехабилитацији људи са различитим неуролошким обољењима.
Институт за животне системе део је Балтичког федералног универзитета у Калињинграду и учесник је државног програма подршке великим руским универзитетским установама „Пројект 5-100“, који је Министарство образовања и науке започело на препоруку председника Владимира Путина. Циљ овог програма је да се оствари квалитативни прогрес и „пробој“ руске науке у глобалним размерама.
