Туристи који авионом путују у главни град Хрватске слећу на нови аеродром „Фрањо Туђман“, назван по „оцу домовине“, који се спомиње у недавној осуђујућој пресуди Хашког суда, пише АФП.
Недавна пресуда Међународног кривичног суда за бившу Југославију остала је у сенци драматичне смрти босанско-херцеговачког Хрвата Слободана Праљка, који је попио цијанид након што су му судије потврдиле казну за ратне злочине током деведесетих година прошлог века у БиХ.
Још већи значај за Хрватску можда је имала судијска оцена Туђмана, који је умро 1999. године и који је за већину Хрвата и даље херој због чињенице да је Хрватска под његовом влашћу постала независна, упркос грешкама у његовој аутократској владавини, стоји у чланку агенције.
Наиме, у пресуди Хашког суда шесторици оптужених Хрвата јасно је речено да је Туђман делио њихову замисао о етничком чишћењу муслимана у покушају уједињења Хрвата у региону, наводи АФП, па подсећа да је у рату у БиХ од 1992. до 1995. године између Хрвата, Срба и муслимана страдало око 100.000 људи.
АФП подсећа на бурне реакције у Хрватској на хашку пресуду, међу којима истичу оцену „Новог листа“ према којој је „мрља на хрватском вођству деведесетих довела у питање све оно што мислимо о себи“.
Упркос пресуди, 18. годишњица Туђманове смрти обележена је 10. децембра уобичајеним комеморацијама широм Хрватске. Водећи хрватски функционери положили су венце у бојама хрватске заставе на импозантан Туђманов гроб од црног мермера у Загребу, подсећа АФП.
„Туђман је био државник… знао је тачно који је његов циљ и остварио га је, а то је било стварање Хрватске“, рекла је АФП-у пензионерка Катарина Хркач на комеморацији Слободану Праљку, која је одржана дан након годишњице Туђманове смрти. АФП подсећа и да је „Вечерњи лист“ у суботу објавио специјал посвећен „оцу хрватске државе“.
Туђман је био комунистички генерал који је с временом постао националистички дисидент, пише АФП, додајући да је водио Хрватску у периоду отцепљења од Југославије и у четворогодишњем рату са Србима који је уследио.
Поглед на рат као „ослободилачки рат против српских агресора“ је општеприхваћен у Хрватској, али мишљења о Туђмановој улози у конфликту у БиХ нису тако монолитна, пише АФП.
Како је за АФП рекао историчар Хрвоје Класић, „нема никакве сумње да је војно и политичко вођство Хрвата у БиХ било под директним утицајем функционера у Загребу“. Класић такође упозорава на стварање „неке врсте култа личности и табу тема“ у вези са Туђманом.
„Свака критика Туђмана или његове политике се, на неки начин, сматра критиком Хрватске као такве, што је катастрофално“, рекао је Класић.
Бивша главна тужитељка Хашког суда Карла дел Понте рекла је 2001. године да је Хашки суд био спреман да подигне оптужницу против Туђмана у тренутку кад је умро од карцинома 1999. године.
„Политичари опет прихватају Туђманову негативну баштину и то је јако штетно“, упозорава Весна Тершелич из Документе, удружења која се бави ратним злочинима почињеним у ратовима након распада Југославије.
Тершеличева је додала како хрватски премијер Пленковић „пропушта прилику“ за ограђивање Хрватске од те заоставштине.
Маркус Танер, специјалиста за Балкан и аутор књиге „Хрватска: Нација искована у рату“, сумња да пресуда Хашког суда може да има велик утицај и значај с обзиром на чињеницу да је Хрватска чланица Европске уније и НАТО-а.
„Хрватска се због тих пресуда осећа мање рањиво него што би то био случај пре 10 година“, рекао је Танер за АФП.
