Ни Трибунал не помаже два пута, па се обистинило оно чега се хрватски државни врх највише прибојавао — ратни председник Хрватске Фрањо Туђман нашао се у правоснажној пресуди суда као део злочиначког подухвата деведесетих у Херцег-Босни, па је Хрватска која гради себе на одбрамбеном рату, проглашена и за нападача на друге.
Има ли тачке на „У“?
Правоснажном одлуком у случају „Прлић“ Трибунал је потврдио првостепену пресуду шесторици босанскохерцеговачких Хрвата због злочина над Бошњацима током рата у БиХ осмишљених у оквиру удруженог злочиначког подухвата, с циљем етничког чишћења делова БиХ.
„Хрватска је спроводила контролу преко локалних тела у Херцег-Босни, што потврђује да је постојало стање окупације“, саопштио је судија Кармело Ађијус. Одбијен је закључак да је удружени злочиначки подухват постојао само тамо где су се водиле борбе. „Кршење Женевске конвенције може се применити на целом подручју Босне и Херцеговине“, рекао је такође председавајући судија Ађијус.
Жалбено веће Хашког трибунала одбило је жалбу оптужених и потврдило закључак да је удружени злочиначки подухват „успоставио Фрањо Туђман и друге политичке вође са циљем успостављања ентитета у складу са старим границама Хрватске“.
Одговарајући на питање какве могу бити последице овакве одлуке на Хрватску, регион и БиХ, адвокат Тома Фила каже за Спутњик да не жели да се радује туђој несрећи, али да је оваква одлука суда велики пораз за Хрватску, која је ономад величала Трибунал кад су другостепеном пресудом ослобођени генерали Готовина и Маркач.
„Морате правити разлику — убијање Срба је више спортског типа, а кад убијете Бошњака, то више није тако наивно. И кад срушите џамију“, резонује Фила.
Не желим да тријумфујем над тиме, додаје тај адвокат, али то је нешто што је коначно увело неки ред да се види тамо ко је шта и како радио. Србија је, наглашава Фила за Спутњик, потпуно склоњена из интервенције у Босни и Херцеговини, а Хрватска је, на челу са Туђманом и министром Бобетком, извршила агресију на Босну и Херцеговину.
Србија коначно није вест у Трибуналу
„Ако је Хрватска једина проглашена агресором за ратове на простору бивше Југославије, са правне стране би то значило да би Бошњаци требало да туже Хрвате за геноцид и напад, а не Србију. Међутим, изгледа да између Хрватске и Бошњака постоји неки пакт о ненападању, тако да то Бакир Изетбеговић сигурно неће искористити да нападне Хрватску, него ће да прећути“, сматра Тома Фила.
У сваком случају, додаје Фила, могли би да траже надокнаду штете од Хрватске, за све објекте који су срушени и све људе који су побијени.
Хрватска годинама прави национални наратив на причи да се бранила, а сад се испоставило да је била агресор. Нема одлуке ниједног суда, понавља Фила, да је Србија била агресор, а за Хрватску има. Тога нема ни у фусноти пресуде Ратку Младићу. Једина држава, подвлачи Фила, која је агресор у БиХ је Хрватска.
Данашња пресуда, према оцени Данијела Симића, оснивача портал „Фронтал“, највише показује ко је заправо финансијер и који су прави циљеви тог суда, односно да је намера да се скине одговорност са земаља НАТО-а и главних виновника рата у бившој Југославији, како би се приказали као некакви миротворци.
„Последица по Хрватску од стране оних чија је Хрватска пројекат неће бити, јер ће вероватно да говоре како Трибунал суди за индивидуалну одговорност, дочим би се за одговорност између држава требало обратити пажња на Стални међународни суд правде“, тумачи Симић за Спутњик.
Хашки суд је, категорички тврди тај новинар, естрадна институција без икакве правне утемељености и тежине, који је донео још веће свађе и нетрпељивости између народа на Балкану, односно у бившој Југославији, уместо главног посла који је био наводно прокламован, а то је да се људи помире.
Хашко чудо од три дана?
„Што се тиче Хрвата, они су једна опортунистичка нација која ће из свега покушати да извуче некакав наратив. Морам нагласити да су и код Бошњака у БиХ и код Хрвата у Загребу ти национални пројекти екстремно агресивни, усмерени против других, врло једнострани, врло окренути ка образовању основношколске деце да мрзе друге нације и да у себи виде супериорну нацију, тако да је пресуда Хашког трибунала учињена у смислу ’држи воду док мајстори оду‘“, сугерише Симић.
Ово је финиш Хашког трибунала, констатује Симић, и треба да се да та завршна нота.
„Да се осуди тај ’ултимативни злочинац‘ Ратко Младић и још неки Срби, а као шлаг на торту осудићемо још неколико Хрвата, чисто да се каже да је та некаква тобоже суверена независна и међународно призната Босна и Херцеговина света крава у коју се не сме задирати. Тако да је осуђен тај хрватски пројекат засебне државе унутар БиХ, као што је осуђен и пројекат Републике Српске“, указује Симић за Спутњик.
Сумњам да ће у историјском и правном следу имати Трибунал некакву функцију, резонује тај новинар. „И можда неко у будућој примени силе у међународним односима, односно агресији, пре свега мислим на земље НАТО-а, користи те пресуде у смислу притиска, оправдања“.
„Очигледно им је био циљ да, ако већ нису успели да осуде Милошевића због смрти и неке друге људе да би се направила веза између Републике Српске као нечега што је створено агресијом, геноцидом и тако даље са стране Србије, нису могли да то допусте ни са стране Хрватске“, закључује Симић.
