У Вашингтону опет новине. Управо је обнародовано да ће америчко Министарство одбране са Стејт департментом током 2018. године бити обавезно да поднесе извештај о сарадњи држава Западног Балкана како са САД тако и са Руском Федерацијом. Тачније, извештај ће садржати детаљне информације о војној сарадњи БиХ, Србије и Македоније са Русијом. Дакле, оних држава које нису чланице НАТО-а.
Још прецизније, „извештај мора да садржи процену безбедносне сарадње држава Западног Балкана са Русијом, и то листу наоружања, одбрамбених система и војне технологије вредне милион или више долара, које је добила или купила свака од држава од 2012. године“. Такође и опис учешћа војних снага у тренинзима и вежбама са Русијом у истом том периоду, као и опис уговора о сарадњи у које су ушле земље региона са Русијом. Ту, међутим, није крај.
Влада САД ће Конгрес морати да упозна и са проценом о „обавештајној сарадњи држава Западног Балкана са Русијом“, као и о последицама такве сарадње по интересе САД и НАТО-а, по државе региона, али и оне које се са њим граниче.
У америчком документу, наравно, није изостала констатација о претњи Руске Федерације интересима САД широм света.
Коментаришући најновије писмо из Америке, некадашњи шеф српске дипломатије Живадин Јовановић каже да то само указује да САД имају проблем са глобалном променом односа моћи у свету.
Оне, сматра Јовановић, добро процењују да свет престаје да буде униполарaн, да се појављују нови центри моћи као што су Русија, Кина, Индија, и да је све израженија тенденција независности и самосталности огромне већине земаља које су деведесетих година углавном слушале и пратиле то што се из Вашингтона захтева.
„САД су на великим мукама, не мире се са новим трендовима мултиполаризације с којима губе досадашње привилегије, а не налазе начина да то зауставе и, између осталог, срљају и у анализе типа ’ко колико има војних вежби са Русијом, колико од ње купује наоружања‘“, каже Јовановић за Спутњик.
Он указује да нови задатак за америчку администрацију произилази и из чињенице да се нови амерички председник Доналд Трамп годину дана после избора и даље суочава са проблемима.
„Нови председник и нова влада изгледа да без великих уступака ’јастребовима‘ и крајњим десним снагама у Америци не могу да похватају све полуге власти. Зато оваквим екстремистичким наступањем у спољној политици нова администрација покушава да им се додвори прихватањем захтева такозване ’дубоке државе‘, тог милитаристичког војноиндустријског комплекса, Вол стрита, већег дела медија и разних лобија у Конгресу“, објашњава Јовановић.
Шта ће бити после тог најављеног сагледавања из Вашингтона нису прецизирали, али је сасвим јасно да порука крњем Западном Балкану личи на претњу. Другим речима, порука је: ако платите за оружане системе Русима, мораћете да „платите“ и нама.
Какве могу бити последице тих њихових закључака и шта они могу на основу тога да предузму?
„Очигледно, док говоре о томе у јавности желе да то буде упозорење земљама које воде независну политику или политику уравнотежених односа, да се не одвајају од САД и да буду у њиховој сфери утицаја, њихови лојални пратиоци“, објашњава Јовановић.
Он, међутим, додаје, да у садашњим околностима у свету не могу много да предузму. Могу, каже, да затежу са усмеравањем финансијске и друге помоћи, могу донекле за то да користе ММФ, Светску банку и друге финансијске институције, али истиче да не могу да зауставе трендове убрзаног развоја односа и сарадње са земљама какве су Русија, Кина.
„То се не може зауставити оваквим анализама и сличним потезима, као ни претњама да ће зауставити помоћ онима који гласају против Америке. То су објективни процеси који су израз дубоких промена у светским односима“, наглашава некадашњи шеф дипломатије.
Правећи листе оних држава које су против Америке или анализе оних који војно сарађују са Русијом, само дају аргументе да ти трендови осамостаљивања малих и средњих земаља у Европи и на Балкану добију убрзање. Практично их гурају да иду шире и брже у развијање односа са државама које САД сматрају супарницима и противницима. Таква политика ће се Америци неминовно вратити као бумеранг, закључио је Јовановић за Спутњик.
Он је подсетио на најновије гласање у УН када је одбачена одлука Америке да Јерусалим прогласи за главни град Израела, што је, каже он, показало како никакве претње ни страхови не ограничавају огромну већину чланица светске организације да гласају у складу са сопственим и принципима УН, а не по налозима САД.
Јовановић је, уз то, претњу Србији због војне сарадње са Русијом оценио као лицемерну, јер се зна да то није ни десети део сарадње са САД или са НАТО-ом који је под доминацијом Америке.
Он је навео да је ових дана саопштено да Србије годишње има сто заједничких активности са НАТО-ом, а нема више од десет са Русијом. У чему је онда та претња, пита Јовановић.
И руски војни аналитичар Борис Подопригора сматра да војна сарадња Србије и Русије не може угрозити интерес САД и њених савезника у региону, без обзира на успешну војнотехничку сарадњу Москве и Београда, коју, каже, не треба прецењивати на глобалном нивоу.
Он подсећа да је у свим балканским земљама јак утицај САД, као и да Србија, која у извесном смислу, чини изузетак, има низ потписаних споразума, који дају привилеговани статус припадницима НАТО-а на њеној територији.
Подопригора зато сматра да најава америчког извештаја о војној сарадњи западног Балкана са Русијом има пре свега политичку конотацију и да је усмерена са циљем да Србија преиспита своје ставове у односу са Москвом.
„На мађарског премијера, ’дисидента‘ Виктора Орбана сви су мање више навикли, а посета председника Србије Русији показала је да у Европи још има политичких лидера који желе равноправни и конструктивни дијалог са Москвом. Чини ми се да спремност Александра Вучића да сарађује са Русијом изазива велику забринутост у Вашингтону“, закључио је руски војни аналитичар за Спутњик.
Он није искључио ни могућност да Америка жели да застраши земље које би евентуално планирале да купе С-300 или сличне руске ПВО системе, што би, каже, у неком смислу био удар на углед Америке и њених „Патриота“.
