Свака идеја која води транспарентној управи, јавним функционерима, смањивању ризика од корупције и која има превентивно деловање јесте нешто што треба поздравити, каже за Спутњик професор Зоран Стојиљковић, реагујући на питање како би у Србији било примењен закон који је потписао руски председник Владимир Путин, а који подразумева формирање регистра корумпираних.
Да не буде злоупотреба
„Под једним основним условом — да не буде политички селективно, да се ради о објективном поступку и кад се ради о кривичним делима о правоснажној пресуди јер смо се у Србији нагледали политички произведених и фокусираних процеса против корупције, који су били медијски фокусирани, а завршили су се неуспешно, односно, ослобађајућом пресудом или минималном казном за нешто о чему се на почетку просто није радило“, категоричан је Стојиљковић.
Значи, указује тај бивши председник Одбора агенције за борбу против корупције, треба пружити одговарајуће гаранције и доказе о правоснажности да то не би било политички селективно.
„Иначе, са тим елементима би то била нека врста регистра која би, кад се људи бирају на јавне функције или кад конкуришу у изборним процесима, била једна од информација које грађани треба да имају о онима који им се нуде да им представљају институције власти“, резонује Стојиљковић.
У списак регистра корумпираних у Русији ући ће сви они који су због узимања мита добили отказ или на било који начин „изгубили поверење“, а подаци о свакој особи који ће се налазити у том регистру биће временски ограничени и „памтиће се“ укупно пет година.
Професор Стојиљковић каже да би у Србији овакав регистар могао бити састављан под претпоставкама објективности и непристрасности које се задовољавају кад се ради о одговарајућим функцијама.
Политичари важнији од лекара
„Знате, ако се сад то сведе на неко коруптивно дело које је предмет такозване уличне корупције и изнуде полицајца или цариника или лекара, то је један ниво. То треба да буде на неки начин евидентирано и то је већ евидентирано. Друга ствар је кад се ради о тој такозваној системској, високонапонској или политичкој корупцији која има трајне последице или се ради о носиоцима јавних функција“, појашњава Стојиљковић за Спутњик.
Пре свега сам за то, наглашава он, да ова врста регистра постоји у овом другом, системском коруптивном смислу и да та база података буде базирана на правоснажним пресудама, односно на објективном поступку који је спроведен до краја, а није предмет неке врсте политичког или сваког другог обрачуна.
„Под том гаранцијом то би имало исцељујуће дејство које би сви који претендују да буду у некаквој номенклатури и политичкој или привредној хијерархији добро размислили о томе шта раде и које дејство може имати и за бизнис и за учешће у политици појава на таквом регистру“, закључује Стојиљковић.
