Лист пише да се Хрватска и Словенија „већ годинама жестоко натежу око неколико квадратних метара мора“, и то чак не због лепих јадранских плажа него због „подручја на којем лови неколико рибара“, преноси портал „Индекс“.
Због разграничења у малом Пиранском заливу „два суседа иду опасним смером конфронтације“, а вечна свађа би сада могла ескалирати због одлуке Словеније да имплементира међународну арбитражну одлуку о разграничењу двеју држава, наводи „Велт“.
„Хрватска је до данашњег дана имала скоро две године да призна арбитражну одлуку, према којој Словенији припадају две трећине залива, али хрватска влада се одлучила да ће арбитражу свеукупно игнорисати. Хрватска је, штавише, већ пре две године у знак протеста иступила из арбитражног процеса“, подсећа немачки лист и наводи да је хрватски аргумент за такав потез била неправилност у арбитражном процесу.
„Напетости су израз старих борби за поделу територија међу производима распада Југославије, те ће ионако крхки мир на Западном Балкану још више довести у питање. И туристи би могли осетити последице тога. Наиме, нико не може спречити Словенију да уведе строге граничне контроле према Хрватској“, пише „Велт“ и истиче да Хрватска није део шенгенске зоне слободног кретања.
Словенија је то већ летос била направила, а резултат су биле колоне дуге километрима, напомиње лист и упозорава да би такав стални гранични режим био фаталан за хрватски туризам.
„Но, већи је проблем то што је арбитража као инструмент решавања граничних спорова ослабљена. Ако та врста неутралног посредовања треће стране више не ужива поверење и неће бити прихваћена с обе стране, онда је Европска унија изгубила једну од најважнијих полуга за своју политику на Балкану“, пише лист.
Брисел се надао да ће помоћу арбитража средити и неке друге граничне спорове у региону „који је пун таквих конфликата“, а хрватско-словеначка арбитража се претворила у „мрачан преседан“, из којег је изашло још „интерног стреса за ЕУ“.
Немачки лист подсећа и да је „Хрватска као најмлађа чланица ЕУ посвађана са свим својим суседима“, али кључно је што њено одбијање признавања арбитражне пресуде и другима нуди такво понашање као могућност.
С обзиром на то да земље настале распадом Југославије нису саме у стању билатералним договором решити своје проблеме око граница, ако то није могуће ни међународном арбитражом, цели процес приближавања Европској унији би се могао претворити у серију блокада.
„Упућени у бриселске ставове су забринути да би инсистирање Европске комисије на признавању арбитраже у Хрватској могло бити интерпретирано као једнострана подршка Словенији, те Хрватску још више гурнути у савез с националистима из Мађарске и Пољске“, закључује „Велт“ и завршава констатацијом да би такав развој догађаја „дугорочно представљао постављање експлозива под цели европски пројект“.
