Већ 2018. године, Камчатку и Чукотку почеће од потенцијалног непријатеља да штити нова моћна авијација и системи ПВО, формирани на основу снага Тихоокеанске флоте. Зона одговорности оперативних јединица биће од Северних Курила до арктичког острва Врангел. Другим речима, читав североисток државе.
Главни део нове армије чиниће 317. Мешовити авијациони пук, који је смештен у граду Елизово у близини Петропавловска Камчатског, где је иначе базирана 53. Дивизија ПВО. Овде ће бити размештен и оперативни штаб. Већ постојеће јединице добиће појачање, то јест, у саставу ове армије биће авио-дивизија и ПВО. Слична прегруписавања се одвијају и у другим флотама. На пример, у зиму 2015. године била је формирана 45. Мешовита армија авио-снага и ПВО Северне флоте. То је делимично омогућило да дође до јачања контроле изнад ваздушног простора на Арктику.
Далекоисточни регион је у одбрани земље већ годинама „слаба карика“, чему је доприносио низ суштинских фактора: удаљеност од престонице, веома дуга обала, поприлична старост већине бродова Тихоокенске флоте, тешкоће у снабдевању редовно стационираних војних јединица. У последње време ситуација је почела да се мења набоље.
Са друге стране, важно је нагласити да од јануара амерички морнари одржавају заједничке маневре са јапанским и јужнокорејским савезницима. Они истовремено повећавају своје копнене снаге у близини Сеула као одговор на ракетни програм Пјонгјанга. Све се ово као рикошет обија о руске интересе у овом региону. САД уједно својим деловањем у Тихоокеанском басену опипавају могућности руске флоте и војске уопште.
„Мора се разумети да упркос свим околностима, Русија увећавањем свог војног присуства на Далеком истоку нема намеру да започиње трку у наоружању и да не позива на рат“, изјавио је за Спутњик војни експерт Михаил Ходарјонок. По његовом мишљењу, Русија има намеру само да обнови све оно што је у том региону постојало у совјетско време.
Експерт додаје да је јачање присуства војске у Тихоокенском региону „повратак здравој логици“, као и да Русија тиме не гради никакве нове ограде, већ само обнавља оно што је било. Од распада СССР-а па све до недавно северноисточни сектор систем упозорења о ракетним нападима у Русији једноставно није постојао. Тек у јуну 2017. године у околини града Енисејска постављена је радарска станица „Вороњеж ДМ“, којом је покривена велика дотадашња „рупа“. Јасно је да постоји потреба да се оствари јачање постојећих система ПВО на Далеком истоку.
Срце нове армије биће град Јелизово недалеко од Петропавловска Камчатског, који већ представља прилично значајан војни пункт, где је базиран 1532. Ракетни пук 53. дивизије ПВО. Управо овде су међу првима почеле испоруке најновијих система С-400 „Тријумф“. Такође, управо овде је 2014. године био формиран одред беспилотних летелица „Форпост“, који је 2016. године добио допуну у виду партије дронова „Орлан 10“. У Јелизову дежура и патролира до 30 најбржих ловаца- пресретача МиГ-31, а стационирани су и противоподмирнички хеликоптери Ка-27 и ескадрила противоподморничких авиона Ил-38, као и модернизована верзија Ил-38Н. По мишљењу многих експерата, потребно је још места на руском Далеком истоку оспособити како би могли примити додатне јединице и модернизовано наоружање, односно да само Камчатка није довољна.
„Засад одлука о формирању нове војске више је организационе природе“, каже за Спутњик заменик директора Института политичке и војне анализе Александар Храмчихин.
Експерт је подвукао да је у близини руских територија на Аљасци постављена група јаких америчких војно-ваздухопловних снага.
Храмчихин је уверен да Русија мора у региону остварити јачање својих снага, како би била успостављена равнотежа. Иако су по његовим речима Камчатка, Чукотка и Магаданска област географски гледано део истог копна, кретање и веза између ових региона је веома отежано. Групе које су овде базиране морају бити значајно самодовољне и спремније да „преживе“ него остали делови државе. Храмчихин је истакао да ако би почео рат, достављање појачања преко копна било би практично немогуће. А развој и јачање ПВО и додатних ваздушних снага у приобалном подручју би решио овај проблем, јер би тиме између осталог дошло и до изградње путева, аеродрома и целокупне инфраструктуре.
Подсетимо, на Далеком истоку већ се налази 11. Армија ваздушних снага и ПВО са штабом у Хабаровску. У њен састав улазе авијациони и зенитни ракетни системи, као и људство у Приморском и Хабаровском крају, као и у Источном Сибиру. Главни уредник часописа „Арсенал Отечества“ Виктор Мураховски за Спутњик закључује да „из перспективе војне управе није превише паметно имати све снаге лоциране на једном месту, плус и ПВО и ваздухопловство“. Упркос томе што је на Камчатки неопходно присуство свих ових јединица и родова, требало би размишљати о новим пунктовима где би се јачало војно присуство и модернизовала инфраструктура.