Регионално ривалство Саудијске Арабије и Ирана наставља се ратом у Јемену, сукоб у Сирији није и дефинитивно завршен, демонстрације у Ирану порука су Запада Техерану. Која је схваћена.
Година 2018. наставиће дилему куда иде ЕУ. У правцу даље и јаче интеграције, или ка ЕУ у више брзина? Идеја ЕУ у више брзина, заправо, антиевропска је идеја и почетак краја ЕУ. Може ли немачко-француски мотор изгурати ту идеју? И ко ће том мотору командовати? Французи и сада, онако цинично, кажу да центар ЕУ није Брисел, већ Берлин. Чвршћа интеграција ЕУ, по моделу Берлина, за Французе би значила потпадање под тоталну команду Берлина. Нема онда више било какве самосталне француске спољне политике, нема ни самосталне монетарне политике, без обзира на то што и Французи користе евро, нема онда ни француског суверенитета. Још само да госпођа Ангела Меркел уђе у онај вагон у Компијенској шуми, па да се просечан Француз запита: због чега је Де Гол 1939-1945. уопште и ратовао?
Ни неки млађи чланови ЕУ нису пресрећни куда то Унија иде. У Словенији расте евроскептицизам и због тога што се ЕУ држи по страни поводом одлуке Арбитражног суда у спору са Хрватском око границе на копну и у Пиранском заливу. Арбитражни суд је донео одлуку и она је јасна, Хрватска одбија да је прихвати и примени, а ЕУ ћути. И наравно, сада се у Љубљани питају да ли то ЕУ поштује владавину права, или у ЕУ све више преовлађује принцип двоструких стандарда. Ако је таква ситуација између две пуноправне чланице ЕУ, Словеније и Хрватске, шта ли тек чека Србију, која има нерешено питање границе са Хрватском на Дунаву?
Односно, ако Србија прихвати арбитражу када је у питању граница са Хрватском, изгубиће спор. Јер, Хрватска ће наступити са позиције чланице ЕУ, а Србија док са Хрватском не реши тај спор неће ући у ЕУ. Могу ли Немци да око тога „притисну“ Хрвате? Пре свега, Немци ће имати сопствених брига, јер госпођи Меркел свакодневно пада рејтинг, нова влада никако да се састави, а и ако дође до велике коалиције, питање је колико ће таква коалиција трајати. Немачку, по свему судећи, чекају нови избори.
Да би у таквој ситуацији Берлин подржао Београд у спору око границе на Дунаву, Србија мора нешто и да уради или дâ Немцима. Нема бесплатне подршке. Шта ми у том контексту можемо да дамо Немцима? Признање Косова по формули „две Немачке“? Рискантан потез…
Двоструки стандарди ЕУ видљиви су и када је у питању мигрантска политика — једни апсолутно одбијају да приме мигранте, други немају начина да их на то присиле. Пољаци све више наступају као главни амерички играч у ЕУ, између Варшаве и Берлина повремено фрцају варнице. Пољска неће подржати политичко осамостаљивање ЕУ у односу на САД, ЕУ се већ сада неспретно сналази у новој геополитичкој архитектури света у 21. веку.
Кина је израсла у другу економску силу света, за десетак година биће на Пацифику војно још моћнија, у економији комунистичка Кина заговара глобализам, док капиталистичка Америка Доналда Трампа иде ка економском изолационизму. Наизглед, парадоксално.
Ту је и Русија, која се и поред економских санкција привредно стабилизовала, заправо тек је у санкцијама Русија спознала шта све и колико сама може да произведе. Русија која убрзано јача свој војни потенцијал, модернизује своје нуклеарне стратешке снаге, Русија која је зауставила продор НАТО-а ка Криму, грузијско-руској и украјинско-руској граници. Председник Русије Владимир Путин може да буде задовољан резултатима из 2017. године.
Русија је победила на Блиском истоку, савезници унутар НАТО-а морају сада да троше много више за оружје, ЕУ је у недоумици куда и како даље, САД не знају где пре да се окрену: Иран, Сирија, Ирак, Јемен, Либија, Курди и Турска, Авганистан, Северна Кореја, Доналда Трампа прогањају различите афере, од политичких до сексуалних. И при свему томе, све светске агенције проглашавају нашу снајку Меланију за најелегантијну даму 2017, а Владимира Путина за мушкарца 2017. године. На крилима руских бомбардера.
Сретна нам Нова 2018.
