Теслаграм — технологија која је може да промени читаву област безбедности, настао је у оквиру истраживања на Институту за физику у Београду и глобално је заштићен кроз патент и жиг.
„Овај пројекат се развија у више праваца — у домену заштите новчаница, докумената, заштите података, уметнина, а тренутно је у току пројекат развоја Теслаграма за заштиту докумената“, каже за Танјуг Саша Лазовић, руководилац Иновационог центра Института за физику.
Реч је о интердисциплинарном истраживању, у које су укључени биолози, физичари, машински инжењери, јер оваква врста технологије захтева врло широка знања и напоран рад, некада и више од 70 сати недељно.
Још је Бенџамин Френклин у 18. веку дошао на идеју да користи биолошке структуре за заштиту документа, пре свега новчаница, па је користио обрасце са листова биљака, штампао их и лепио на новчанице.
„Касније је дошла сложенија технологија“, објашњава биолог Даница Павловић, чланица тима који ради на развоју Теслаграма, па се данас углавном користе оптички варијабилни уређаји који у себи садрже неке микроскопске и нанометарске структуре, које служе за заштиту новчаница.
Проблем са таквим структурама је што су за одређени тип докумената све међусобно идентичне, па је врло једноставно направити фалсификате, како оригиналних докумената, тако и њихових фалсификата.
Са Теслаграмом је другачије — немогуће га је фалсификовати, тврде његови аутори.
Дугогодишњим истраживањем и радом са инсектима, на њиховим крилима открили су структуре које су толико сложене да постојеће технологије не могу да их ископирају.
„На крилима лептира постоје структуре које су величине честице прашине невидљиве голим оком, које ми користимо, скидамо са крила лептира, лепимо на документа или на било какве оригиналне документе, кредитне картице, пасоше, новчанице… Свака од новчаница, на пример, јединствено је заштићена таквом љуспицом, која опет има своје јединствене карактеристике, које се не могу ископирати“, објашњава Даница за Танјуг.
Лептир на једном крилу има око 100.000 љуспица, тако да би са једним крилом лептира могло да се заштити 100.000 новчаница или неких докумената.
У лабораторији у којој раде Даница и њен колега биолог Драгољуб Димитријевић налази се и једна комора у којој се контролишу животни услови потребни за развој лептира.
„Тако да можемо од јајашаца, преко ларви, да дођемо до готових јединки, које користимо после њихове природне смрти за наша истраживања“, каже Димитријевић и додаје да лептири живе у просеку 20 дана.
Имају и малу „фарму лептира“, не откривају које врсте чувају, а кажу да нису све врсте погодне за заштиту.
Сама идеја за развој Теслаграма потекла је од др Дејана Пантелића, истраживача са Института. Технологија се развија од 2011. године, а на томе ради тим од 20 чланова, који поред Данице и Драгољуба, између осталих, чине и физичари Димитрије Степаненко и Марија Митровић Данкулов, инжењери Ђорђе Вуковић и Стеван Јовановић, Саша Лазовић…
Такође, осмислили су и прототип „читача“, на којем ће се картица са љуспицом очитати.
Инжењер Стеван Јовановић каже да је у сарадњи са фирмом „Квадра график“ направљена технологија штампе љуспица, њихово скидање и серијска штампа на картице, док је у самом Институту развијена технологија њиховог читања.
Није исто да ли ће се Теслаграм користити за контролу приступа просторијама, заштиту података, новца, уметничких дела или пасоша… А Саша Лазовић истиче да, нажалост, нема капацитета да тим Института покрије свако поље примене истовремено.
„Теслаграм је заштићен патентом, 2015. године уз помоћ средстава Светске банке, и регистрован је жиг. За нека поља примене имаћемо резултате за две до три године, али је то незахвално прогнозирати“, напомиње он.
Истиче да им циљ није да Теслаграм буде пласиран и постигне велике финансијске резултате, већ да буде успешан пример који ће покренути сличне процесе у другим научно-истраживачким организацијама.
„Ми правимо Теслаграм, али Теслаграм изграђује и нас као институцију, као део институције, да следећа идеја не оде низ Дунав, већ да буде реализована, на корист друштву и држави“, каже Лазовић.
Оно на шта су у Институту посебно поносни је чињеница да је та институција кроз низ година успела да врати одређени број људи из иностранства, који сада чини значајан део запослених.
„Људи запослени у Иновационом центру су махом школовани у иностранству, а онда смо се вратили у Србију и кренули да развијамо и науку и технологију. Задатак сваког иновационог центра је да успостави везу између привреде и науке“, каже Лазовић.
Сагласан је и директор Института Александра Богојевић, који каже да у тој установи има више од 30 група, који су фокусирани на развој различитих производа, софтвера, идеја…
„Враћамо много стручних људи из иностранства, више него што тамо одлази. Никада нећемо заустављати одлазак, јер то би био крај, ми њих у ствари рентирамо на неко време, а онда се враћају ојачани, са искуствима које не би имали овде. То је велики успех, у последњих пет-шест година већи је број људи који се враћа и то оплемењује и нашу институцију и наше друштво“, каже Богојевић.
Додаје и да се труде све више да и науку која се „дешава“ на Институту пренесу људима.
„Важна нам је и комуникација са јавношћу, од које смо и финансирани кроз порезе. Желимо да покажемо друштву да је ово корисно за њих на различите начине“, каже Богојевић.
Танјуг
