Развићемо свој правни систем да бисмо заштитили демократски живот од „лажних вести“, најавио је француски председник Емануел Макрон и изнео нацрт закона о борби против „лажних вести“ на интернету током „изборних периода“, у полускривеној алузији на руске медије РТ и Спутњик.
Кад чујете Макрона да има неку иницијативу, напомиње за Спутњик новинар Слободан Рељић, онда знате да се све — задржава на површини.
Ех, да није Руса…
„Очигледно је имао проблема у предизборној кампањи, онда је у сусрету са руским председником Владимиром Путином оптуживао Раша тудеј да су они правили проблем. Дакле, хоће да представе да проблеми нису реални, већ да се производе. Макрон то ради на таласу опште русофобије на Западу. Идеја је да се западни избори заштите од руске пропаганда“, каже Рељић за Спутњик.
Мантра те кампање је, истиче Рељић, да би демократија на Западу супер функционисала кад не би било Русије, да би западни медији били препуни истине кад не би било Раша тудеј и Спутњика.
„Међутим, проблеми Запада су унутрашњи, много дубљи и већи од штете које њима евентуално наносе Раша тудеј и Спутњик. Страшно мали број људи на Западу верује да кад изађе на изборе, стварно утиче на оно што се збива, око 15 одсто“, констатује Рељић.
И са четвртим стубом демократије — медијима, наглашава Рељић, превише далеко се отишло од њихове првобитне улоге и они су се потпуно посветили пропаганди, манипулацији и производњи паралелних истина.
Претходна, 2017, али и 2016. обогатиле су речник медија термином „фејк њуз“, подсећа за Спутњик политиколог Александaр Асафов, кад је тадашњи председнички кандидат Доналд Трамп оптужио опоненте да се баве објављивањем лажних вести. Доцније је то постао светски тренд и многи су почели да манипулишу информацијама путем објављивања нетачних вести, коментара стручњака, „хватања“ за само један сегмент и вађења реченог из контекста.
„Међутим, сведоци смо и чињенице да је током 2017. још један израз постао глобално популаран. Ради се о ’руским хакерима‘ и њиховом наводном утицају на процес предизборних кампања како у САД, тако и потом у различитим европским земљама. Сад се ’за сваки случај‘ одмах тражи некакав руски траг. ’Лажне вести‘ односно ’фејк њуз‘ и ’руски хакери‘ су зато два нова израза која се све чешће заједно користе и сад се глобално јавља утисак да су наводно ’руски хакери аутори лажних вести‘. Иронично је да је управо ова кованица заправо прави пример лажних вести“, јасан је Асафов.
„Леш“ је већ одавно ту
„Фејк њуз“ је, додаје Слободан Рељић, у ствари нешто што је сад само испливало на површину, као леш који је потонуо у реци.
„Ако погледате најважније догађаје у 20. веку, медији су увек били средство, да не кажем оружје а не огледало, истине. Имате Први, па Други светски рат, знате како је било у Хладном рату, и видите сад ову постхладноратовску сферу. Тако да је то са Макроном типичан покушају крпљења издераних елемената, без икакве наде“, сугерише Рељић.
Макрон ће можда донети неки закон који би пре свега штитио њега и његову политичарску екипу, резонује тај новинар, али и то је све теже и ни то неће ићи тако лако, ни у оваквој Француској која је изабрала Макрона.
„Најважнија ствар је што то уопште не решава основне проблеме Западног света који су све већи. То је свет у опадању, који нема проблема са здравим идејама и реалним погледом на свет. Тако да је рат против идеја које долазе из неког другог света осуђен на пропадање и на неку врсту унутрашњег затварања које у ствари само наноси штету друштву које то чини“, указује Рељић.
Генерално гледано, то што је постало јасно да се у свету медија манипулише лажним информацијама јесте, према мишљењу политиколога Асафова, добро. Сваки вид супротстављања лажним вестима је, додаје он, свакако нешто позитивно и надам се да ће допринети да у свету медија буде мање дезинформација.
„Такође, надам се да потези француског председника неће бити само фасада за поновне неосноване оптужбе на рачун Русије“, напомиње Асафов.
Пасивна јавност коју не треба убеђивати
Запад не брине јавност и начин како ће да бирају „лажне вести“, сугерише Слободан Рељић.
„За време Хладног рата, у Русији су сматрали да све што долази са Запада одмах треба да се ишутира. Запад је сад у том стању. Рон Пол, амерички сенатор који сад иде у пензију, рекао је да Запад данас личи на Совјетски Савез у опадању. Запад ће све што има икакве везе са доласком неке идеје из Русије проглашавати лажним вестима“, категоричан је Рељић.
Ти закони, додаје он, заправо ће бити еластични закони, ако заиста буду постојали јер то не може да функционише као закон већ као метод самовоље, а закон ће бити покриће.
„То ће бити идеја. А онда ће се тражити унутрашњи непријатељ. Пазите, код фобија немате рационалне ствари. Тражиће оне који говоре нешто што је против њих, то ће бити повезивано са руским, и онда ће то тако да буде ликвидирано“, каже Рељић.
Идејне творце оваквог наума, подвлачи Рељић, не занима да убеде јавност.
„Комичан је начин како је Макрон тамо уопште изабран. Онда је комично колико је гласова изгубио за два-три месеца. Ту се више на јавност не рачуна као на некога ко треба да било шта подржи. Рачуна се да ће јавност бити пасивна. То је у ствари данашњи њихов основни циљ“, предвиђа Рељић.
Главна улога француске јавности, додаје он, биће да се такав закон уопште донесе.
