У страху су велике очи, па тако и Америка фактички притиска Европску унију да убрза процес пријема држава Балкана под свој кров, а пре свега Србију, како би се како-тако осигурала од руског утицаја у овом делу света.
Разне стратегије, како извести тако компликован план — добити и сагласност свих држава ЕУ, а не оптеретити превише Брисел, одавно круже од стола до стола на разним светским адресама. Предлози су различити, а крећу се од идеје да се Балкан прими у пакету као државе „младе демократије“, па до процеса придруживања по плану 2+2+2 — по коме би у првој тури биле примљене Србија и Црна Гора, у другој Албанија и Македонија, и коначно, у трећој Косово и БиХ.
Међутим, с обзиром да још не постоји усаглашеност у Унији око овог питања, нестрпљива Америка је решила да ствар узме у своје руке, па је преко свог гласноговорника за Балкан, чувеног Брајана Хојта Јија, Србији послала поруку да би пречицом могла у ЕУ. И то пре свих. Додуше, та брзина, како јер рекао, зависи од саме Србије и њене одлуке на којој столици жели да седи.
Ова напомена америчког чиновника није незанемарљива, посебно ако се има у виду да би Србија приступом у ЕУ била у обавези да у свему следи заједничку политику овог савеза, укључујући ту и политику према Русији.
Да ли је циљ Америке да нас што пре „угура“ у ЕУ како би могла дан нас у ствари „условљава“?
Саша Адамовић, историчар и геополитичар, пре свега верује да је све што се чује сада, глас такозване „дубоке америчке државе“ која дуже од годину дана опструише спољну политику председника Америке Доналда Трампа.
„Идеја те Америке је, у ствари, да Србија сама одустане од одбране својих националних интереса тако што ће се одрећи Русије и њеног утицаја у Савету безбедности УН да би брже приступила ЕУ“, каже он.
С обзиром да ништа није „за џабе“, наш саговорник каже да је готово извесно да, ако бисмо се неким случајем прикључили ЕУ убрзаним путем, добили бисмо подужи списак нових условљавања, која се не би односила само на односе са Русијом. Међу њима би се сасвим сигурно нашли и односи са Косовом, Републиком Српском, а ту је и Хрватска.
„Већ смо имали случај да су те структуре из Америке заступале не само антируске већ и антисрпске ставове, јер су сви они били на страни српских непријатеља током деведесетих година. Мислим да они и данас воде такву политику, па тако очекујем да ће, када дође време за тему о разграничењу Србије и Хрватске, они више бити на Хрватској страни, поготову јер је она и чланица ЕУ али и НАТО-а. Управо због ових ствари је битно да Србија у будућности задржи подршку Руске Федерације, али и Кине која је такође моћна сила у успону“, каже Адамовић.
Политика штапа и шаргарепе већ више пута је испробана на Балкану, али за разлику од деценија које су иза нас, и тај штап је постао мало краћи, а ни шаргарепа више није тако примамљива. Америка можда има идеју како да преко Европске уније контролише „Србију“ али план свакако не може сама да спроведе ако за то није Европска унија. Питање је да ли неко жели да буде део Европске уније и да нема прво гласа, а да има обавезе, што је у неку руку идеја која је Србији и предочена као могућност „убрзаног“ приступања.
