Још је Хипократ говорио колико су наше мисли, осећања, ставови, уверења и стање наше душе важни за стање болести. Његова медицина, као и психосоматика данас, била је интегрална, холистичка и заснивала се на томе да сваки физички, соматски проблем има психички узрок.
У здравом духу здраво је тело
„Човек је спој духа и тела, па тако морамо приступати и лечењу, јер је основна грешка лечити болест или симптом, који је обично последица, а не узрок проблема“, каже мр сц. мед. др Петар Динић, специјалиста физиолог, доктор хиропрактике.
Тако се из Хипократове тврдње да је у здравом телу здрав дух може закључити и да је заправо у здравом духу здраво тело, јер се баш у том невидљивом делу нас крију узроци који се касније манифестују на телесном нивоу, као болест. Спознаја да су душа и тело једно мења и наш однос према решавању проблема, па не треба да чуди што многи лекари од антике до данас говоре како треба да променимо однос према свему што нам се догађа јер смо ми одговорни за своје мисли.
Психосоматика је као термин настао средином 20. века, отприлике у исто време кад и појам стреса, који је реакција организма на спољашње промене, стресоре, као што су отказ, болест блиске особе, емотивни проблеми, све оно што чини живот.
Данас је, чини се, стрес извор свега лошег што нам се догађа. Када он наруши рад нашег нервног, имунолошког и хормонског система, настају кардиоваскуларне, малигне, аутоимуне болести, попут реуматоидног артритиса, мултипле склерозе, астме, алергијских реакција, али и поремећаја духа који се манифестује кроз депресију. Показало се, притом, да су жене подложније психосоматским поремећајима, али и да ће се пре јавити лекару за разлику од мушкараца, који углавном чекају последњи час.
Болест није крај, она је упозорење
„Важно је знати да није стрес оно што нам се дешава, већ је то наша реакција на одређене промене“, каже доктор Динић и напомиње да је веза између душе која болује и тела које тај бол манифестује одувек загонетка, мада се зна да је наше здравље последица интегралног функционисања и тог видљивог и невидљивог. Тако нека наизглед мања патња, коју смо испрва потиснули, с временом може да се покаже кроз неко обољење, па кажемо да нас је нешто тек касније стигло.
Реакција на стрес је индивидуална и зависи од многих фактора, али показало се да на њу утичу генетика, искуства у раном детињству, трауме и учење по моделу, односно угледање на то како су се родитељи понашали у стресним ситуацијама“, каже наш саговорник. Онда можемо постати преосетљиви, расте напетост, ремети се хармонија у телу. Болест која уследи није случајна, како каже наш саговорник, она је упозорење да нешто у нашем животу није у реду, да нешто треба да променимо.
„Нема неизлечивих болести, само има неизлечивих пацијената. Зато је важно макар донекле вратити тело у хармонију и смањити извор стреса, љутње, агресије и многи симптоми ће нестати. Треба себе учинити бољим, онда ће све бити боље“, каже Динић.
Издахните нервозу из себе
„Стрес изазива лучење кортизола, адреналина, норадреналина, па се мења ритам дисања, убрзава се рад срца, јаче се лучи инсулин да би се тело припремило за одбрану. Зато је у таквим ситуацијама важно дубоко удахнути, исправити рамена, препознати негативну емоцију и издахнути ту нервозу из себе. Тако се могу предупредити даље манифестације те стресне реакције“, предлаже Динић једноставне, а врло ефикасне вежбе које можете радити у превозу, на послу, код куће, најбоље што чешће. Уз то, ваљало би да сваког јутра у кревету два до три минута дубоко удишете и лагано издишете, концентрисани само на дисање, без мисли о обавезама које вас чекају. А увече треба исто поновити и кроз издах се прочистити од свих нагомиланих негативних доживљаја, опростити и себи и другима све ружно што се догодило тог дана.
Извор: Блиц
