У студији коју је предводио Џошуа Даскин с америчког Универзитета Принстон наводи се да је 71 одсто заштићених афричких зона било погођено ратним сукобима од 1946. до 2010, од којих су неки трајали годинама, наводи Хина, преноси Н1.
Аутори студије наводе да су слонови убијани због слоноваче којом се финансирају војници, а да се антилопе лове због меса како би се нахранило изгладнело становништво, и упозоравају да су афричке велике животиње увек колатералне жртве ратова.
У студији се наглашава да неке од животиња буквално гину од метака.
„Путеви којима се крећу дивље врсте смањују се како расте број сукоба“, наводи се у студији насталој на темељу проучавања 253 популација 36 врста великих сисара биљоједа.
Студија је обухватила животиње у 126 заштићених зона у 19 афричких земаља. Без обзира на интензитет сукоба (мерено бројем људских жртава), чак и „минимални пораст“ учесталости ратова може довести до уништења дивљих врста, кажу аутори који нису изнели укупан број несталих животиња због сукоба.
Наводи се да су жртве ратова све врсте великих сисара.
„Могли бисмо да очекујемо да су најпогођенији слонови због црног тржишта њихових кљова, али успоставило се да је учинак сукоба једнако погубан за друге животиње: биволе, зебре, гнуове, жирафе и многе врсте антилопа“, каже Даскин.
У студији се набрајају показатељи који утичу на фауну, као што су суше, величине заштићених зона, густина људских насеља, индустријска експлоатација (црпљење фосилних горива, рудници, итд), али ниједан од њих нема такве последице као што је учесталост ратова.
Друге студије показале су да на локалном нивоу рат може имати негативне последице (криволов ради меса или илегалне трговине), али и позитивне (мањи притисак људи на заштићене зоне, пад индустријских активности).
Аутори наводе да, гледано у целини и кроз десетине година на целом континенту, више је негативних последица. Они истичу да упркос томе нада постоји.
„Ретко се догађа потпуни нестанак популација, што говори да фауна након рата може да се обнови“, наводе у студији.
Аутори истичу да је изузетно важно спровести мере брзо након успоставе прекида ватре и као позитиван пример наводе национални парк Горонгоса у Мозамбику, где су радили.
Више од 90 посто великих сисара нестало је због рата који је харао том земљом од 1977. до 1992. године, али се према речима Даскина, након рата „обновило 80 одсто предратног фонда дивље фауне“.
Бивши војници запослени су као чувари против ловокрадица, спроведени су програми едукације становништва и отварана радна места у сектору туризма.
„Помоћи локалним заједницама да се врате у нормалан живот после рата свакако је приоритет, али се упоредо може обнављати фауна“, истиче научник.