У Интервјуу за „Искру“ познати редитељ причао је о Мећавнику, филму, писању, Емиру Кустурици и многим другим стварима које се тичу уметности.
С обзиром на то да сте били гост на овом фестивалу и 2014. године, какве утиске носите са овог места? Можете ли нам рећи нешто више о Вашем доживљају фестивала и самог Мећавника?
— О овом фестивалу и овом месту мислим све најбоље. Град је заиста предиван, па се управо тако и осећам кад год дођем. Потпуно је невероватан осећај кад вас овде позове лично Емир Кустурица. Још као двадесетогодишњак сам био заљубљен у његове филмове и ни у најлуђим сновима нисам замишљао да ћу икада имати било какав однос са Емиром, а данас смо пријатељи. То је још један од разлога зашто се увек обрадујем њему, његовим позивима и доласцима овде. Он је један од ретких генијалаца у историји филма.
Да ли сте видели други град, од камена, једини подигнут у славу писца, а чији је творац, опет, Емир?
— Нажалост не, али сад кад сам од Вас за њега чуо, имам велику жељу да га посетим.
Да ли је Мећавник најбољи доказ да се не живи само за уметност, већ и да је могуће живети у уметности?
— То је фантастично питање и велика идеја. Свака Вам част на томе! Сматрам да је то питање на које би пре Емир требало да одговори, јер је ово његов град и он у њему живи. Ако се он осећа као да живи у уметности, онда је у питању један од најсрећнијих људи на свету.
Како је Ватикан реаговао на серију „Млади папа“?
— У почетку, Ватикан је реаговао тишином. Према мом мишљењу и тишина је реакција. Та тишина је очекивана, јер су они заиста мудри и треба им времена да дају званично мишљење о нечему. Снага Ватикана је у тој тишини. Тек пре неколико месеци, заузели су став који је позитиван. Рекли су да је моје виђење односа човека према религији заиста искрено. Стога, у питању је закаснела, али позитивна реакција.
Како је Џад Лоу реаговао на вест да желите да баш он игра главну улогу у тој серији?
— Џад Лоу није био мој први избор за ту улогу, али се показао као најбољи. Што се тиче његове реакције, био је врло узбуђен, истински поласкан и фасциниран идејом да игра једну тако захтевну улогу.
Поред филма, бавите се и писањем. Шта Вам је драже од та два вида уметности и у којем од процеса више уживате?
— Писање је процес који заиста волим и у којем искрено уживам, што, после оволико година, не могу рећи за режирање, тј. за процес настанка филма. Наравно, више новца се заради филмом и то је један од разлога зашто се бавим филмом. Опет кажем — један од разлога, јер није и најважнији, али своју срећу налазим у писању. Када пишем, поред тога што то чиним у самоћи, а самоћу волим, кроз то писање могу да оживим све своје сулуде идеје, што филм не може да ми омогући. Филм је ограничен разним стварима, од монтаже до музике и светла.
Мајкл Кејн, Џејн Фонда, Харви Кајтел, Џад Лоу, Тони Сервило, Шон Пен, Франсес Макдорманд… Постоји ли неки глумац са којим нисте радили, а желели бисте да радите?
— Са многима бих волео да радим. Желео бих да радим са Метјуом Меконахијем, Лијамом Нисоном и мојим фаворитом Бенисијем дел Тором. Жеља ми је да снимим филм са Џеком Николсоном, али се бојим да је касно за то. Покушао сам да убедим Џина Хекмана да радимо заједно, али то није било могуће, јер он не снима од 2008. године. У пензији је.
Да ли мислите да Оскар, као награда коју сте и ви добили, и даље има релевантност као пре четрдесет година?
— Заиста не знам. За мене лично, добијање Оскара је добра ствар у смислу престижа. Увек ће ме сматрати оскаровцем, а то помаже у реализацији неких будућих пројеката. Дефинитивно је корисно, а значај саме награде некад и сад не бих поредио. То што је корисно добити га је једина константа. Нажалост, када добијете Оскара, сви вас памте по томе, иако ваше целокупно дело превазилази тај један или два филма по којима вас, због Оскара, памте.
Да ли тренутну геополитичку ситуацију у свету треба искључиво схватити као нешто лоше, или би за уметнике било боље из тога извлачити материјал за неко уметничко дело?
— Нисам баш особа коју треба ово питати пошто ја волим да правим филмове о људским осећањима, јер без обзира на ситуацију у свету, осећања су увек иста. Некад интензивнија, некад умеренија. Из разлога што сам искључиво тумач осећања, ја не разумем ништа друго око себе.
Да ли сте познавалац српске кинематографије?
— Нажалост, у Италији, због лоше дистрибуције, нисмо у могућности да пратимо српску кинематографију. Тако да, гледао сам само Емирове филмове, а од свих њих ме највише очарава „Дом за вешање“.
Рекли сте да сте почели да режирате под утицајем Емира Кустурице. На који начин је он утицао на Ваш рад и колико је он важан за историју европског и светског филма?
— Сматрам да је Емир Кустурица један од пет или шест најважнијих редитеља у историји европског филма, а и Европа је свет. Он је на нивоу Бергмана и Фелинија.
