Недавне изјаве албанског премијера Едија Раме о Србији, у контексту Косова и Македоније, пуне су нечега што би могло да изазове нове етничке сукобе на Балкану, саопштило је Министарство спољних послова Русије, и указало да то угрожава територијални интегритет више држава у региону.
Америка иза таписерије
Стављање у праксу мера прописаних у Тиранској платформи, истакнуто је у саопштењу, препуно је онога што подрива уставне темеље македонске државности — Охридски споразум и као резултат тога, доноси етничке немире у региону. Све ово, указују у МСП Русије, заједно иде у складу са амбицијама за „велику Албанију“ и угрожава територијални интегритет више држава у региону.
Позадина свега је, сугерише за Спутњик дипломата Владислав Јовановић, политичка замисао, пре свега Америке, да у убрзаној завршници оствари преостале неостварене циљеве на Балкану и на тај начин се реши своје опседнутости о наводном надирућем утицају Русије на Балкану.
Разуме се, констатује Јовановић, тај утицај је бескрајно мали у односу на стварни, агресивни и динамични утицај који Америка и њени савезници врше на Балкану, али се служе тим политичким слоганом да би убрзали припајање још неких држава на такозваном Западном Балкану тим западноевропским, односно атланским организацијама ЕУ и НАТО-у.
„И због тога је у игру бачен и албански премијер Еди Рама, коме никад није било тешко да се меша у унутрашње послове суседних земаља, не само Србије и Македоније, него повремено и Грчке. Тако да не бирају много средства нити посебне рукавице у овим завршним чиновима који треба да доведу до тог такозваног потпуног истискивања утицаја Русије на Балкану“, указује Јовановић за Спутњик.
Зашто НАТО жури са Македонијом
Наравно, образлаже тај дипломата, Русија реагује на то.
„Прво на поступке који су непримерени и нестандардни у међународним односима да се председник Владе земље као што је Албанија директно меша у унутрашње послове суседних земаља Србије, Грчке, Македоније, у овом случају, са очигледном наклоношћу Америке која ништа не чини да га опомене да то није у складу са међународном праксом, већ се напротив користи и албанским фактором да би постигла те своје циљеве“, прецизира Јовановић.
Уколико би се то наговештено убрзано кретање Македоније ка НАТО-у остварило, кроз форсирање споразумевања са Грчком око имена, а онда и кроз форсирање те нове политичке равнотеже у самој Македонији — између Македонаца и Албанаца — што није у хармонији са Охридским споразумом, али одговара брзом увлачењу Македоније у НАТО — то, према Јовановићевом мишљењу, не одговара геополитичким интересима Русије.
„Наиме, не види се никакав убедљив спољни разлог зашто би НАТО, који је иначе толико богат чланством, показивао толику глад за новим члановима, поготово ако се зна да у Европи постоји ОЕБС, заједничка организација, која, између осталог, води или треба да води бригу о питањима безбедности“, сматра Јовановић.
Тако да је ово, додаје он, разумљива одбрамбена реакција Русије, јер је очигледан и врло близак тај циљ учлањења Македоније у НАТО и то на најбржи могући начин и не бирајући средства ако је то потребно.
Језичко питање спада у категорију најосетљивијих питања на Балкану, констатује за Спутњик политиколог Александар Сафонов и додаје да се не ради се само о албанском језику у Македонији, него и, на пример, македонском језику у Бугарској.
Албанске „државе“ само ничу
„Рекао бих да промена статуса језика води и ка промени вектора развоја државе. Македонци доживљавају Македонију као националну државу, стога, изједначавање македонског и албанског језика значи да Албанци добијају већ другу (или трећу, ако урачунамо и самопроглашено Косово) националну државу. Стога, МСП Русије је са разлогом забринуто због ситуације у Македонији“, јасан је Сафонов.
Сведоци смо до чега је довео сукоб између различитих заједница у Либану, подсећа тај политиколог, који не јењава упркос свим напорима.
„Тај сценарио би могао да се понови и у Македонији. Зато сва питања треба решавати одмереним и поштеним дијалогом, у којем би учествовале све мањине које живе у Македонији. Наравно да реторика и понашање Едија Раме не доприноси нормализацији односа, мада је јасно да на тај начин Рама само покушава да повећа свој политички углед“, предлаже Сафонов.
Унутар албанских елита се наставља борба за лидерство, истиче он, и за сада нема лидера који би био спреман да преузме сву одговорност за реализацију албанског националног пројекта.
„У сваком случају, без мешања споља ниједна страна (ни македонска ни албанска) неће моћи да изађе као победник у садашњој ситуацији. А што се тиче евентуалног ’руског утицаја‘, Русија за сада може да допринесе решавању македонске кризе искључиво преко СБ УН и других међународних институција, јер у самој Македонији Москва нема велики политички или економски утицај“, резонује Сафонов.
Русија се враћа на светску сцену и на своје традиционалне правце политике и интересовања, напомиње дипломата Владислав Јовановић, а један од тих праваца је Балкан.
„Русија никад није пристајала на то да неке друге стране силе запоседну цео Балкан и њој ускрате било који облик присуства. То је нешто што траје већ 200-300 година, а Америка је прилични новајлија у балканским стварима и не разуме да многе земље имају интересе на Балкану, због његове велике геополитичке, географске и друге важности, и због тога не могу да дозволе ниједној посебној земљи да завлада целокупним регионом“, подвлачи Јовановић.
Не би било ни политички јасно ни уверљиво, а ни оправдано, да се тражи искључење Русије из овог простора, истиче Јовановић, јер се онда поставља питање зашто не би тражили искључење других великих сила.
„Притом, те друге велике силе немају то ни најмању намеру да учине. Према томе у питању су геополитичка борба и геополитички интерес за очување постојећег и проширење могућег будућег утицаја на Балкану у којем се појављују многе земље, не само западне земље, и не само Русија, ту је и Кина, ту је и Турска, ту је и Саудијска Арабија, ту је и Немачка, која из прикрајка покушава да игра сопствену игру, не само заједничку игру Запада“, наводи Јовановић.
Дакле, закључује тај дипломата, немогуће је да Америка постигне тај циљ, а да не уважи историјске и геополитичке интересе других великих земаља које показују интерес за Балкан.
