Србија би, тврди овај портал, од 2017. до 2050. године могла да забележи пад популације од 15 одсто, при чему би број становника могао да јој опадне са 8,79 милиона на 7,45 милиона.
Портал преноси објашњење Томаса Соботке, водећег истраживача центра „Витгенштајн“, који се бави анализом популационе динамике, а који каже да су узроци пада популације три фактора — опадање плодности, масовна емиграција и релативно висока стопа морталитета.
„Док су земље западне и јужне Европе привукле велики број имиграната, што умногоме надомешћује последице тамошње ниске плодности, источна Европа је у двострукој невољи — има високу емиграцију и ниску стопу рађања“, указује овај стручњак.
Портал „Кварц“ истиче да већина земаља одбија да размотри изналажење евентуалног решења да би се успорила, како тврди, „предстојећа демографска катастрофа“.
Према резултатима анализе овог портала, који се позива на пројекције УН, свих 10 земаља са најбрже опадајућом популацијом налазе се на подручју источне Европе, док се неколико њих налази у централној и северној Европи.
То су Бугарска, Летонија, Молдавија, Украјина, Хрватска, Литванија, Румунија, Србија, Пољска и Мађарска, за које се, како се наводи у тексту, процењује да ће до 2050. забележити пад становништва за 15 одсто или више.
Највећи пад броја становника у свету прети Бугарској, за коју се предвиђа, како наводи амерички портал, да ће имати пад од 23 одсто, то јест, уместо седам милиона становника — колико је имала 2017. године — 2050. године би могла имати 5,4 милиона становника.
Хрватска ће, како се очекује према пројекцијама које је објавио портал „Кварц“, до 2050. године доживети пад популације за 17 одсто — са 4,19 милиона на 3,46 милиона.
„Многе посткомунистичке земље централне и источне Европе хрле ка великом демографском опадању. Поврх тога, многе су већ доживеле значајан пад популације у последњих 25 година“, каже Соботка.
Овај стручњак наводи и да је у најмање 11 земаља број становника опао за више од 10 одсто од 1989. године, а међу њима су Бугарска, Румунија и Украјина.
Популација Летоније се у том периоду смањила за чак четвртину, односно за 27 одсто, док у Бугарској и Босни и Херцеговини тај пад износи 21 одсто.
Као пример, портал наводи смањење броја бугарског становништва са девет милиона, колико их је регистровано 1989. године, на 7,1 милион 2017. године.
„Ово је огроман пад популације, без преседана у мирнодопском периоду“, упозорава Соботка.
Амерички портал наводи да би прихватање већег броја миграната могло бити решење за „демографску темпирану бомбу“ источне Европе, али напомиње да то питање остаје политички проблематично.
„Мада би миграције помогле да се ублажи претећи демографски пад, тешко да би то зауставило ове тенденције. Иако је у избегличкој кризи становништво Немачке забележило пораст, истраживачи указују да чак ни милион миграната неће зауставити демографски пад Немачке који је на помолу“, закључује портал „Кварц“.
Танјуг