Инвеститори такву изјаву тумаче као преокрет у односу на традиционалну монетарну политику САД. Експерти подсећају да су сви амерички министри финансија у последњих 28 година, од 1990, говорили да је снажан долар од националног интереса за САД. Долар је одувек одражавао снагу америчке економије и потврђивао свој статус као главне резервне валуте.
„Ово питање је веома комплексно и захтева озбиљан приступ. Главни фактори указују на то да је темпо раста америчке економије довољно добар, па би самим тим то требало да утиче и на јачање америчке валуте, али то се очигледно не дешава. Засад није јасно како ће се развијати Трампова политика у области економије, а то је прво што забрињава људе који раде са доларима и који у долар улажу. Друго, ту је и ишчекивање смене шефа Федералног резервног система САД. Додатну забуну ствара и недовољно разумевање какве ће бити америчка финансијска и монетарна политика. Треће, у светској арени постоје тензије између САД и Кине, постоји претња, и врло је реално да ће Кина и друге земље повући своја средства из америчких хартија од вредности и утицати на слабљење америчке валуте. И коначно, најважнији фактор — очигледно је да светски монетарни систем стоји на прагу промена и да више не може да се заснива на долару, њему је потребно да се некако ’престроји‘. Очигледно је да је ово само почетак и да смо на том путу“, каже за Спутњик руски експерт Михаил Бељајев.
Експерт подсећа да многе земље у свету, макар то било и реторички, покушавају да се ослободе долара. Пре свега су ту Русија и Кина, које покушавају да се у међусобној трговини пребаце на неку другу валуту.
„Још је рано причати о томе, али све иде у том правцу. То се неће догодити у наредној години, али већ сада можемо рећи да су пред нама периоди краткорочног јачања и краткорочног слабљења долара, и то може трајати још годину или две. У принципу, то је на хоризонту, и зато с правом можемо мислити да се ера доминације долара у светској арени већ завршава“, истиче Бељајев.
Подсетимо, амерички министар је на Светском економском форуму у Давосу рекао да слабији долар краткорочно одговара америчкој трговини и да ствара много могућности, наговестивши да неће покушавати да заустави њен пад. Он је казао и да су САД „у потпуности“ посвећене слободној и фер трговини.
Његова изјава је дошла готово одмах након што је председник те државе Доналд Трамп одобрио увођење царина на увозне компоненте за соларне панеле и велике машине за веш, у покушају да помогне америчким произвођачима, због чега је Јужна Кореја покренула спор против САД пред Светском трговинском организацијом.
У суштини, шеф америчког Министарства финансија је јасно дао до знања да је пад долара, који пратимо већ неколико месеци, последица не само текуће економске ситуације, него и сврсисходна политика монетарних власти земље. Од доласка у Белу кућу, Трамп је неуморно критиковао повишени курс националне валуте, који је довео до огромног трговинског дефицита земље од 500 милијарди долара.
Руски економисти сматрају да је главни разлог пада долара резултат политике Доналда Трампа и уверени су да је то свестан, намеран потез америчке владе.
Како објашњавају, слабљење долара према светским валутама је манифестација трговинских ратова, пошто слаба валута повећава конкурентност националне робе на светском тржишту. Трговински ратови избијају у први план како би се одвукла пажња од других проблема, па се у ближој будућности, сматрају економисти, могу очекивати сличне изјаве о слабости националне валуте и у другим земљама.
Евро остаје стабилан
Евро је, наводи Бељајев, тренутно релативно стабилан, јер је ЕУ преживела тешку фазу, везану за мигрантску кризу, потресе због „брегзита“, каталонских процеса, грчке кризе и сада се опоравља.
„Европа се сада налази у прилично стабилном стању, показује сасвим добар темпо раста, који је чак премашио очекивања у односу на раније прогнозе. И то даје основу за евро, тако да он расте у односу на ниску тачку на којој је претходно био због тих наведених негативних фактора. Дакле, најмање пола године или чак годину дана можемо рећи да ће евро бити стабилан. Међутим, не можемо говорити о неком драстичном расту и дугорочним прогнозама, с обзиром на то да је судбина Европе неизвесна“, сматра саговорник Спутњика.
Рубља не мари за долар
Долар утиче на руску валуту само у случају ако се у обрачунима са другим земљама користи долар, каже Бељајев.
„Ако га ми купујемо на берзи за рубље, а долар пада, тада ми просто купујемо више долара и то нам олакшава посао и, у том случају, то нам одговара. Говорити о томе да колебање долара директно утиче на здравље и снагу руске валуте и на стање економије, било би површно“, рекао је Бељајев.
Експерт додаје да на то утичу и други фактори: политички, порески, економски, политичка клима унутар земље итд.
Руски медији наводе да када долар изгуби на вредности једну рубљу, руски буџет губи 160 милијарди рубаља на курсној разлици, а то не одговара ни Министарству финансија, ни Централној банци. Стога, власти купују доларе, повећавајући резерве.
Такође, високе цене нафте позитивно утичу на рубљу и руску економију. Главни ризик за руску националну валуту су, према мишљењу експерата, нове санкције, које могу бити уведене у фебруару, као и висока плаћања девизних кредита, које на пролеће очекују државне компаније. Тада би рубља могла да ослаби према долару, али накратко. Предстојеће Светско првенство у фудбалу вратиће оптимизам, јер ће порасти тражња за рубљом.
