После Сирије и Украјине ствари се убрзавају, а пропагандни рат интензивира, констатује новинар Слободан Рељић као прву реакцију на вест да је америчка агенција за међународни развој УСАИД представила у Сарајеву заједнички „Програм за помоћ медијима на Балкану“, чији ће фокус бити на развоју онлајн медија у Босни и Херцеговини, Македонији, Црној Гори, Србији и „Косову“.
Програм ће трајати три године, а вредан је седам милиона долара. Амбасадорка Сједињених Америчких Држава у БиХ Морин Кормак је са представљања „Програма“ у Сарајеву поручила да су слободни медији темељ демократије, а у целом региону су, како је навела, медији под „притиском разних извора“, те је због тога „Програм“ и осмишљен као регионални, а усмерен је на подршку независним медијима.
Главна промена — садржај
„Морамо да разумемо да је Србија фронт. Прошле године сам објавио књигу ’Медији и трећи светски рат‘, са поднасловом ’Сматрајте се мобилисаним‘. Дакле, то је сад операција која се очигледно интензивира. Видели сте сад да је објављен и нови њихов план ко су им непријатељи у свету, где су Кина и Русија директно апострофиране као непријатељи, а ми смо фронт у том њиховом сукобу“, указује Рељић за Спутњик.
Новац за поменуте портале у пет држава ће доћи, али, према Рељићевом мишљењу, главна промена биће у садржајима које ће они овде да емитују.
„Ускоро ћемо у том пропагандном рату постајати све већи ’пријатељи‘ САД. Мислим на Србе. Не знам да ли сте приметили да је изненада пре неки дан основано Друштво српско-америчког пријатељства, имате стално причу како треба српска застава да се завиори пет минута на Белој кући. Они то сад раде зато што антипутиновска кампања коју воде једно две године интензивно даје врло слабе резултате“, напомиње Рељић.
Иако је познато да ће амерички председник Доналд Трамп смањити за 30 одсто буџет Стејт департмента, што значи и део који се односи на америчку државну помоћ, колумнисткиња „Недељника“ Љиљана Смајловић каже да се део за Србију неће мењати. И за то, како наводи Смајловићева, постоје два разлога. Један је зато што Србија добија тако малу помоћ да се то практично ни не региструје у кривуљи трошкова Стејт департмента, а други је Русија и америчка је процена да се Русија отима са Западом за утицај у Србији, на Балкану, у Европи.
Сорош и даље главни канал
„Према томе, Американци ће више пажње да поклоне српским медијима, више пара ће да уложе због тога што њихови сенатори, њихови људи на терену јављају да је Спутњик озбиљан конкурент западним медијима и западној пропаганди на српском медијском простору. Ништа није тренутно тако мотивишуће за Вашингтон као реч Русија. Све што је везано за Русију, све где је Русија јака, Американци желе да је ослабе. Па ако је то Србија онда неће штедети на напору да у Србији сузбију руски утицај или руско присуство, односно да барем известе Стејт департмент, Конгрес и тако даље да су уложили средства и труд у то да се сузбије Русија на Балкану“, резонује Смајловићева.
Џорџ Сорош и Стејт департмент од почетка, према мишљењу те колумнисткиње, координишу своје акције. Тамо где држава нема довољно средстава или интереса, истиче Смајловићева, увек могу да ускоче, и ускачу, а често и заједнички делују разне америчке приватне фондације.
„То што Фонд за отворено друштво ради и то што ради Џорџ Сорош потпуно је преузето како би се стигма са америчке помоћи скинула. Онда се каже то није новац ЦИА, то није новац који смо добили преко Стејт департмента, то није амерички државни новац, то су потпуно приватне паре. А заправо, то се поготову зна за Сорошеву фондацију, све се то ради врло координирано са Стејт департментом и координирано са америчким амбасадором у свакој земљи“, прецизира Смајловић.
Интензивирање медијског и пропагандног рата, према мишљењу Слободана Рељића, води правом сукобу, али се, како каже, увек надамо да ће ту да буде неких заокрета и да то неће довести до стварног рата.
„Пропагандни рат је саставни део рата и он се уопште не разликује, са том разликом што нису дошли до лансирних рампи и нису послали пешадију. Мислим да ову ситуацију треба схватати врло озбиљно. Србија је поново најважнија тачка на том балканском фронту пошто они разумеју да су неке тачке добијене, као Хрватска, а главни су проблем Србија и Босна и Херцеговина која је половично српска држава“, закључује Рељић.
