Аналитичари објашњавају да је пребацивање ракетних система у Калињинградску област одговор Русије на америчке системе ПРО у Европи, НАТО базе у балтичким земљама и гомилање трупа НАТО-а на границама са Русијом. —
Вест да су „Искандери“ допремљени у Калињинград обелоданила је у понедељак председница Литваније Далија Грибаускајте, која је то назвала претњом не само за Литванију, већ и за „половину европских држава“.
Председник Комитета руске Државне думе за одбрану генерал-пуковник Владимир Шаманов је ту вест потврдио, наводећи да тај потез представља одговор на јачање оружаних снага НАТО-а у близини руске границе.
Шаманов је такође рекао и да распоређивање стране војне инфраструктуре аутоматски улази на списак (циљева) за првенствено уништавање.
Међутим, НАТО сматра да распоређивање ракета које могу да понесу нуклеарне бојеве главе на границама земаља Алијансе не доприноси смањењу тензија. Брисел очекује објашњење Москве. Истовремено, у Алијанси додају да Руси већ дуго пребацују своје оружје у Калињинград и из њега.
Кремљ је одговорио да Русија никоме не прети, али да има суверено право да распоређује различите врсте наоружања било где на својој територији, истичући истовремено да то не треба да буде повод за нечију забринутост.
„Калињинградска област је руска енклава у региону балтичких земаља. Распоређивање ’Искандера‘ у тој области је само мали део ширег плана за формирање тзв. зоне ограничења у том могућем војишту. У тај комплекс не улазе само ’Искандери‘, већ и системи ПВО, противбродски обалски ракетни системи, а такође дизел-електричне подморнице, као и средства за радио-електронско ратовање. ’Искандер М‘ је у стању да погоди циљеве у опсегу до 500 километара. Али, важно је истаћи да су ’Искандери М‘, који ће сада бити постављени у Калињинградској области, у ствари балистичке и крстареће ракете без нуклеарног пуњења. То је наш одговор на покушај дестабилизације ситуације у Балтичким земљама. Подсетићу да се сада у свакој Балтичкој земљи — Естонији, Литванији и Летонији — гради или су изграђене по две војне базе НАТО-а, које су усмерене, пре свега, против Руске Федерације“, каже за Спутњик политиколог Александар Гусев.
Подсетимо, крајем јануара руско Министарство одбране је саопштило да је и Калињинградској области изграђена инфраструктура за постављање система „Искандер М“.
Навођене ракете „Искандер“ имају домет до 500 километара и могу да носе и конвенционалне и нуклеарне бојеве главе. Војни експерти објашњавају да је тај оперативно-тактички ракетни систем предвиђен за уништавање објеката противракетне одбране, али да његови циљеви могу да буду и железничка чворишта, морске луке, аеродроми, а такође и штабови противничке војске.
За уништавање сваког од циљева користи се одређена муниција, а „Искандер М“ може да користи девет врста ракета, предвиђених за различите циљеве и задатке.
„Искандери“ су потребни у Калињинграду јер би, хипотетички посматрано, у случају рата Русије и САД могли да за само неколико минута униште елементе америчког система ПРО у Европи, конкретно у Пољској.
Са дометом од 500 километара, те ракете би у случају рата из Калињинграда брзо могле да долете до Балтичких земаља, Пољске и делова Немачке, објашњавају експерти.
Руси теже ка томе да поуздано заштите своју европску енклаву. У Калињинградској области су већ постављени и напредни руски системи ПВО — С-400 „Тријумф“, а такође и обалски ракетни комплекси „Бал“ и „Бастион“.
Ипак, Москва је досад у више наврата говорила како нема никаквих територијалних претензија према балтичким и другим суседним државама, нити према туђим природним богатствима, али да ће на сваку војну претњу адекватно одговорити и да ће чувати национални интегритет и суверенитет.
