Могу ли се војне вежбе планирати и одржавати у тајности, поготову војне вежбе страног војног савеза на територији државе која том војном савезу не припада?
У нормалним околностима одговор је свакако не, али Босна и Херцеговина (БиХ) већ одавно не функционише као држава у нормалним околностима, те би одговор на ово питање када је та држава у питању, противно сваком демократском принципу и здравом разуму, могао да буде потврдан.
Војне вежбе НАТО-а, планиране испод жита, требало би да се у БиХ одрже у две фазе — у првој, која би требало да почне овог фебруара, планирана је теоријска обука припадника босанскохерцеговачке војске.
У другој фази, наредне године, на планини Мањачи, у близини Бањалуке, борбени авиони би требало да изведу вежбу гађања. Ескадрила од десет америчких и литванских авиона типа А10, који су наоружани противтенковским топом „Вулкан“, требало би да тој легендарној српској планини испаљују муницију са осиромашеним уранијумом.
Ова вест, коју је пренео бањалучки портал „Дневник“, чији новинари тврде да поседују службена документа Министарства одбране БиХ, узнемирила је јавност у Републици Српској.
Истовремено, председник Милорад Додик категорички тврди да институције РС неће дозволити одржавање такве вежбе на територији РС. Додик је послао писмо српском представнику у Председништву БиХ у коме каже да је одржавање вежбе НАТО-а на територији РС, у којима ће се користити осиромашени уранијум, неприхватљиво.
Иванић је одговорио да таква војна вежба не може да буде одржана јер о њој није расправљало Председништво БиХ.
Став да НАТО вежба са осиромашеним уранијумом не може бити одржана на територији РС, Додик је поновио и у изјави Спутњику:
„Мој став је да та вежба апсолутно не долази у обзир на простору Републике Српске и да ми нећемо дати своју сагласност. Неко ће рећи: ’Неће вас нико ни питати‘. Нека пробају да је спроведу, па ће видети да неће моћи“.
Како институције РС могу да спрече одржавање војне вежбе НАТО-а на својој територији?
Преко својих представника у органима БиХ, одговара декан бањалучког Факултета безбедносних наука Предраг Ћеранић. Ту су српски представник у Председништву и неколико министара у Савету министара БиХ, каже он.
„Без обзира на различиту политичку припадност, када је реч о овако крупном питању које се тиче РС, очекивано је да ту буде јасан и неподељен став. Односно, да се НАТО вежбе неће дозволити, нарочито када се има у виду аспект да је то вежба у којој ће бити коришћен осиромашени уранијум, за који је познато колико је зла нанео и становништву у РС и у Србији. То су, дакле, те легалне институције преко којих РС треба да реагује и, колико видим, г. Иванић се већ изјаснио у том смислу“, каже Ћеранић.
Став председника Српске подржали су и појединци и удружења грађана, додаје Ћеранић.
„Сама помисао, сама идеја да се таква вежба, са том муницијом одржи у РС, и то надомак Бањалуке, повређује достојанство и буди незарасле ране које је проузроковала НАТО интервенција према српском корпусу“, сматра он.
Поред српских представника у институцијама БиХ и институција РС, ни јавност Српске неће спавати када је у питању НАТО вежба, каже Ћеранић, а не треба искључити ни спонтане реакције грађана.
„Спонтана реаговања грађана ни у ком случају не треба искључити, тешко је то предвидети, али се свакако може очекивати одређена реакција удружења грађана, породица погинулих, ратних ветерана, несталих и тако даље“, каже Ћеранић.
РС не може да забрани одржавање вежби, каже Радомир Нешковић са бањалучког Факултета политичких наука, међутим и вежбе морају да буду, како каже, јавне и не смеју да буду опасне по живот људи.
„Онај ко одржава вежбе мора обавестити јавност и становништво да су вежбе безазлене, шта им је циљ и да нико од њих нема штету. Овде је курцшлус настао у недостатку информација. РС може да реагује ако би вежбе угрожавале живот људи, ако би се користила штетна војна средства“, каже он.
Према Нешковићевом мишљењу, сада је на потезу НАТО. Тај војни савез требало би да обавести јавност хоће ли вежбе бити одржане, који је разлог њиховог одржавања и да саопшти јесу ли вежбе опасне за становништво или не.
НАТО бомбардовање, чије се последице још осећају, али и склоност Алијансе да доноси политичке квалификације када су у питању одређени процеси у БиХ, као што је књижење војне имовине, само су неки од разлога да се буде против НАТО вежби на Мањачи, каже шеф посланичке групе Додиковог СНСД у Представничком дому БиХ.
Свој став о НАТО, према његовим речима, легитимни политички представници грађана РС изразили су кроз Резолуцију о војној неутралности усвојеној у Народној скупштини РС. Та резолуција, како каже, врло прецизно дефинише понашање представника РС у заједничким институцијама.
„Оно што можемо урадити јесте да будемо базично оријентисани према институцијама РС, оно што можемо користити и што морамо поштовати јесу акти институција РС. Један од таквих аката је резолуција народне скупштине о војној неутралности и обавези да се та резолуција поштује, тако да постоји оквир да се од представника Савеза за промене, који партиципирају у Министарству одбране, оружаним снагама БиХ и неким другим телима, тражи да онемогуће такву организацију вежбе у Бањалуци“, каже Кошарац.
Ако је тачно да су представници Савеза за промене, коалиције српских странака која је у опозицији према власти у РС али партиципира у власти на нивоу БиХ, учествовали на састанцима око организовања вежбе, то је противно политичкој вољи која је изражена кроз акте усвојене у Народној скупштини РС, сматра Кошарац.
„Веома је важно, без обзира на различите политичке ставове, без обзира на различите политичке моделе које практикујемо, да по овом питању постоји јединствен политички став из РС и да се на темељу тог става, афирмише став да се не дозволи таква врста вежбе у РС“, закључује Кошарац.
Тајновитост којим су обавијени планови око одржавања НАТО вежби, али и сама намера да се у њеним оквирима користи муниција са осиромашеним уранијумом не иде у прилог имиџу НАТО.
Зашто тајно планирање, ако се све остале НАТО вежбе најављују унапред, чему осиромашени уранијум када је позната судбина становника насеља Хаџићи који су том муницијом бомбардовани током рата у БиХ.
Гробље у Братунцу, где се српско становништво Хаџића, њих 6391, иселило после потписивања дејтонског споразума пуно је гробова оних који су умрли од последица дејства осиромашеног уранијума, каже Ћеранић.
Ако НАТО покуша да вежбе одржи на силу, без сагласности институција РС, то може да значи само једно. Да НАТО своју улогу у БиХ више не схвата онако како је записано у Дејтонском споразуму. НАТО је тим споразумом преузео на себе улогу мировних снага, а ако ове вежбе буду одржане, он ће се оголити као окупаторска сила, ако не на целој територији БиХ, оно барем у РС.
