Руски политичари сматрају да су изјаве Зејлстре још један од елемената информационог рата против Русије, којима се користи државни апарат највишег ранга.
Како наводе, информациони рат против Русије је почео још давно, средином двехиљадитих, када је Запад видео стабилан раст домаће индустрије и приметио чињеницу да је Москва у потпуности отплатила спољни дуг западним кредиторима.
Подсетимо, Зејлстра је поднео оставку дан пошто је признао да је лагао 2006. године, када је рекао да је чуо коментаре руског председника о плановима за „велику Русију“, а такође је признао да никада није био на састанку с Путином, а да је за наводни Путинов коментар чуо „из друге руке“.
„Тако се гради политика Запада: шеф Министарства спољних послова Холандије је признао да је слагао када је изјавио да је лично чуо како је Путин 2006. године наводно назвао Украјину, Белорусију и балтичке земље ’делом велике Русије‘. Ту лаж су понављали западни медији и политичари. Сада су признали да је то била лаж, 12 година касније“, навео је руски сенатор Алексеј Пушков.
Он је такође подсетио на познати случај када је бивши амерички државни секретар Колин Пауел показивао епрувету и тврдио да је то „доказ“ да Ирак има хемијско оружје.
Лаж о Ираку била је потребна да би се „америчком народу продао аргумент за рат са Ираком“.
„Лаж о Русији као претњи је такође потребна да би се Западу продао аргумент о новом хладном рату“, закључио је Пушков.
Лажу, а не црвене
Руски аналитичари кажу да представници европског политичког естаблишмента настављају да делују у складу са „вештачком антируском реториком“, а у томе поступају прилично неспретно и дискредитују сами себе.
То, како кажу, показује да су Русија и речи попут „Кремљ“ и „Путин“ сада императиви не само у спољној политици западних земаља, већ и да веома много утичу на унутрашње политичке процесе.
Међутим, руски политиколог Игор Шатров сматра да је Зејлстрино признање „позитиван сигнал“.
„Позитивно се односим према његовом признању, јер то говори да репутација још има неког значаја у Европи. Као што видимо по последњим догађајима, а такође и у Сирији и у случају Олимпијских игара, као и по другим изјавама западних политичара, они лажу и не црвене. Зејлстра је такође могао да ради по том принципу, али је њега нешто натерало да промени своју ранију позицију и каже истину. Надам се да на то није утицао само планирани сусрет са руским министром Сергејем Лавровом и осећај непријатности. Вероватно је посреди нешто више од тога. Он је видео последице, осетио је да не би било поверења према њему као преговарачу. На примеру овог случаја било би интересантно истражити који се извори користе у Европи када доносе озбиљне геополитичке одлуке“, рекао је Шатров за Спутњик.
„Зелени човечуљци“ трчкарају регионом
Аналитичари подсећају да је током предизборних кампања у низу западних земаља владала антируска хистерија, а да су у Америци неки званичници оптужени због наводних веза са Русијом и лично Владимиром Путином.
Бивши Трампов саветник за националну безбедност Мајкл Флин оптужен је због давања лажног исказа ФБИ о комуникацији са тадашњим руским амбасадором Сергејем Кисљаком, док је кривицу за давање лажних изјава ФБИ признао и бивши саветник Трамповог изборног штаба Џорџ Пападопулос.
Он је слагао да се у Лондону, 2016. године, састао са једним професором, наводно блиским руској влади, који му је наводно рекао да Русија поседује више хиљада мејлова који би могли да „посраме“ демократску кандидаткињу Хилари Клинтон.
Поред тога, амерички агенти су сазнали да је Пападопулос лагао и о састанку са женом, за коју је тврдио да је „Путинова рођака“, а са којом је наводно договарао састанак тадашњег председничког кандидата Доналда Трампа са представницима руских власти. Испоставило се да никаквих састанака није било, а да тајанствена жена није никаква Путинова рођака.
Експерти кажу да је очигледно да данас западни политичари могу да изгубе своје место и ставе крст на своју политичку каријеру уз само једно помињање Путина у својој биографији.
Политиколог и колумниста портала „Рубалтик“ Александар Носович каже да је прича сад већ бившег холандског министра добар пример стварања русофобичне митологије о империјалистичкој и агресивној Русији, која жели да окупира суседне земље.
Експерт истиче да тренутно не очекује „талас признања“ других западних званичника који су износили неистине о руском председнику, али да би временом истина могла да почне да испливава на површину.
„Сада домино ефекта неће бити, али се то у будућности може десити ако руска дипломатија настави да овако успешно ради. Ово признање холандског шефа дипломатије било је повезано са његовом посетом Москви и сусретом са Лавровом. Мислим да је Москва извршила притисак на холандско министарство и да их је упитала: ’Како мислите да се ми састајемо са човеком који је 12 година лагао о томе да је њему Путин говорио о плановима за велику Русију‘? За мене је та прича пример сјајног рада руске спољне политике, а надам се да ће то постати тренд и да ће многи европски званичници под утицајем локалне бизнис елите или других фактора почети да признају своје лажи о Москви, о разним питањима. То може да се тиче руске наводне агресије на Пољску и балтичке земаље, приче о авиону пољског председника за чији је пад наводно крива Русија или неких других митова“, каже Носович.
Носович подсећа и на друге неистине које су раније изречене на Путинов рачун. У јесен 2014. тадашњи председник Сејма, доњег дома пољског парламента, Радослав Сикорски је причао да је Путин још 2008. на састанку са премијером Пољске Доналдом Туском предлагао Пољацима да „поделе Украјину“. Следећег дана Туск је демантовао те речи, наводећи да те године уопште није био у посети Москви и да му Путин никада није давао такве предлоге.
„Осим тога, на сваком састанку се прави стенограф преговора и он се шаље у Варшаву, тако да је могуће и проверити да Путин никада није износио такве предлоге, па несрећном Сикорском није остало ништа друго него да призна грешку“, наводи Носович.
Експерт је подсетио и на причу о „зеленим човечуљцима“. Како је испричао, бивши шеф литванске криминалистичке полиције Аљгирдас Матонис је пре четири године ухваћен у вожњи у пијаном стању, а да би се оправдао он је рекао полицији да је пио са својим доушником у шуми и да је добио информацију да ће у поноћ Летонију напасти „зелени човечуљци“ тј. руски диверзанти. Не отрезнивши се, послао је извештај и свом руководству. На крају, њега је ухапсила полиција, а диверзанти се нису појавили.
„Изгледа да се ’зелени човечуљци‘ привиђају и многим балтичким, пољским и украјинским политичарима, чак и без алкохола“, каже Носович, подсећајући и да су званичници тих земаља о руско-белоруским војним вежбама „Запад 2017“ говорили да Русија користи те вежбе за окупацију Белорусије или да би увела своју војску у Кијев и освојила јужну Летонију.
Како је додао, бивши министар одбране Пољске Антони Мачеревич је претпостављао да ће Русија извршити нуклеарни напад.
