Председник Републике Српске Милорад Додик у последњих недељу дана два пута је јавност обавестио да ће од председника Србије Александра Вучића затражити да за бриселски сто, уз питање Косова и Метохије, на дневни ред стави и РС.
„Нисам са њим (Вучићем) о томе разговарао, али ћу га замолити да не одваја питање статуса Републике Српске од питања Косова“, рекао је Додик пре недељу дана.
Јуче је то поновио: „Од Вучића тражим да на дневни ред уз Косово стави и Републику Српску. Ја га молим, могло то проћи у Бриселу или не“, рекао је Додик.
Остала је непознаница да ли је у међувремену са Вучићем о томе разговарао, али је овога пута у прилог свом ставу навео неколико констатација.
Косово, за које се пре само неколико година веровало да је „готова прича“, председник Србије је успео да врати на дневни ред, што је потврдила и немачка канцеларка Ангела Меркел, оценом да Немачка јесте признала Косово, али да се ништа не може догодити без договора Београда и Приштине.
Србија и Република Српска су постале значајнији фактори него што су биле, а уз то, ово је најбољи период сарадње Републике Српске и Србије, оценио је Додик.
Другим речима, има довољно разлога да верује да је ово прави тренутак да и питање статуса РС буде отворено за међународним столом. Уосталом, Додик је октобра прошле године, у интервјуу за „Дојче веле“, прецизирао да на мапи Балкана, за 10 година, РС и север Косова и Метохије види као део Србије.
Он је том приликом рекао да ради на стварању политичког амбијента који је неопходан да то буде барем делом прихваћено и у окружењу и у Европи. Посебно је тада указао на то да у случају независног Косова, у случају да Београд на то пристане, исто право мора да постоји и за Републику Српску, која је посебан ентитет у БиХ.
Није то први пут да се питања РС и Косова и Метохије доводе у исти контекст. Драгомир Анђелковић је један од овдашњих аналитичара који верује да има простора за договор о територијалној подели Косова, као решењу за будућност, уколико се то питање веже за статус Републике Српске. И актуелни шеф дипломатије Србије Ивица Дачић је као лични предлог у августу прошле године изнео идеју о разграничењу.
Мишљења о везивању судбина РС и Косова било је и међу актерима у међународној заједници. Тако је пре годину дана бивши аналитичар америчке Националне безбедносне агенције Џон Шиндлер у „Њујорк обзерверу“, листу чији је власник Џаред Кушнер, зет и саветник председника САД Доналда Трампа, оценио да „Запад мора да исправи грешке које је направио у југоисточној Европи, пре него што то уради Кремљ“.
Пошто је, како је објаснио, „велика Албанија“ неизбежна, Република Српска треба да се придружи Србији, као што одавно жели. Будући да нико не може разумно да објасни зашто се комунистичке границе Србије могу мењати, а границе БиХ не могу, НАТО и ЕУ треба да зауставе то лицемерје због ког Србија само додатно презире Запад, образложио је Шиндлер.
Такав је био и један од савета стратега државне секретарке САД Хилари Клинтон, од којих је у време док је била кандидат за председника, у јесен 2016. године, наручила израду плана за „финално решење Балкана“.
Званични став САД, поновљен крајем прошле године, у том питању је, наравно, остао непромењен — не постоје паралеле између Републике Српске и Косова, а САД су у потпуности посвећене суверенитету и територијалном интегритету БиХ.
Аналитичар Бошко Козарски напомиње да је јасно да у дејтонској Босни и Херцеговини, која је подељенија него пре ратова деведесетих, председник РС Додик већ дуги низ година ради на државности РС.
Повлачећи паралелу, гледајући како то Приштина све ради изван међународног права, односно Резолуције 1244 УН, потпуно је схватљива и Додикова жеља да се и прича о РС уведе у институције ЕУ, дакле ван УН, које надгледају спровођење Дејтонског споразума, каже Козарски за Спутњик.
Иако постоје идеје о везивању једног и другог питања, он је, ипак, склонији мишљењу да би у овом тренутку и даље требало то да се развија кроз два паралелна процеса, баш зато што је позиција Србије и РС данас боља него што је била пре осам-десет година. Поготово што, по његовој оцени, Србија има добру позицију због Резолуције 1244 и Дејтонског споразума, јер је њихов гарант. Од тога, сматра он, не бисмо смели да одступимо.
„Очигледно је велики притисак на све српске лидере у региону, и на Вучића и на Додика, како би се у кратком року решила питања која није могуће решити тако брзо и лако“, каже Козарски. Отуда и спекулације о везивању Косова и Метохије и РС у неком виду компензације — ако се одричемо једног, тражимо друго.
Саговорник Спутњика сматра да је, када је реч о статусу РС, извесно да ће се у годинама, можда и деценијама пред нама, догађати одређене промене у подељеној БиХ. Он се нада да ће временом та питања бити решена без сукоба, договором.
Сликовита Додикова прича да од Кинеза никада нећете чути, „Тајван ће за годину дана бити наш“, али полако, стрпљиво, хоће за 70-80 година, управо указује, по мишљењу Козарског, на прави пут.
„Зато, не треба журити, као што Кина не жури. Наша позиција је данас боља него што је била и не значи да неће бити још боља за 20 година“, закључио је овај аналитичар.
