„Не само што смо допринели уједињењу Немачке и повукли своје трупе, већ смо повукли и снаге других источноевропских земаља, очекујући да ће НАТО престати да постоји са окончањем Варшавског уговора или да се, у сваком случају, више неће ширити, као што нам је благовремено речено, и да ће се догодити неке тектонске промене у начину на који смо комуницирали“, рекао је Путин.
Како је истакао, то се на крају није догодило, те су руске власти констатовале да је у току геополитичка борба под плаштом идеолошких напетости.
Путин је указао на талас ширења НАТО-а ка Истоку, на подстицај САД који је касније уследио, а у том контексту је навео ваздушне нападе против бивше Југославије, који су прошли без санкција Савета безбедности УН, војне операције у Ираку и Авганистану, као и ескалацију верског екстремизма у Северном Кавказу.
„То се дешавало једно за другим као гром из ведра неба, али то је требало да очекујемо. Па ипак, благо речено, ми смо показали неспособност и неуспех да схватимо шта ће се догодити са земљом и широм света након нашег једностраног узмицања“, истакао је руски председник.
Он је навео и да су тада многи савезници Источне Немачке у западном блоку доводили у питање уједињење са Западном Немачком, а сумње су изражаване и у САД.
„У Русији то није било случај. Русија је сматрала да би било контрапродуктивно, штетно и неправедно спречавати уједињење уколико немачки народ то жели. И тако је Русија у томе помогла, прилично несебично“, закључио је Путин.
