Русија и Србија традиционално сарађују у енергетици, пољопривреди, грађевинарству. Да ли се може очекивати да ће се и током 2018. године овим сферама поклонити пажња и које се још области могу издвојити као приоритетне?
— Сферама које сте поменули биће поклоњена посебна пажња. Управо што се тиче пољопривреде, могу констатовати да су руски прехрамбени производи тражени у Србији, а српско поврће и воће налазе своје место у Русији. Ту постоји узајамни интерес. Зато је нама важно да Србија испоручује своје квалитетне производе. Нека поврће и воће буду и скупљи и, ако је потребно, платићемо и више. Нама је важно да фитосанитарне норме и стандарди квалитета буду задовољени. Што се тиче грађевинарства, наша техника и грађевинске машине су тражени и потребни Србији. Са друге стране, Русији су потребни српски грађевинари.
Постоје учесници који су редовно присутни на „Експу“. На пример, „РЖД Интернешенел“. Постоје и руски региони који су стални учесници. Рецимо, управа Ростовске области пружа моћну подршку извозу. Московска област такође подстиче експортно оријентисану производњу.
Са друге стране, многа предузећа учествују ове године први пут. На пример Фабрика „Дегтјарева“ из Владимирске области. Ово моћно предузеће из области наменске индустрије има намеру да извози опрему из цивилне сфере: опрему за прераду, пољопривредну опрему, култиваторе. Први пут ће учествовати произвођач лекова „Татхимфармпрепарати“.
Ми најпре подржавамо предузећа из области малог и средњег бизниса.
Као једна од главних тема јубиларне изложбе „Експо Русија–Србија 2018“ најављена је ИТ сфера. Недавно је „Сколково“ успоставило партнерске односе са колегама из техно-парка „Звездара“. Како оцењујете перспективу сарадње у овој сфери?
— Србију и Русију повезује још и споразум о слободној трговини. ИТ сфера је на списку услуга које покрива овај уговор и то је одлично јер руским фирмама које се баве програмирањем и информационим технологијама он даје приступ европском тржишту.
Није тајна да Србија није у пуној мери искористила ситуацију насталу око санкција и ембарга које је низ европских и других држава увео Русији. Нема сумње да расте трговинска размена између Србије и Русије, али не у оној мери која би се могла очекивати. Да ли у том смислу „Експо Русија–Србија“ може да промени ситуацију? Која су то предузећа која су пример успешне сарадње, започете управо на овој привредној изложби?
— Рецимо, то је предузеће „Композит“ из Ростовске области и они се баве производњом композитних материјала, као и произвођач хемијских влакана „Каменскволокно“. Ту је произвођач козметике „Црвена линија“.
У Србији се продају аутомобили нашег редовног учесника, руског произвођача ВАЗ. Ми увек позивамо своје произвођаче да одмах граде и сервисне центре у Србији и да у старту обезбеде услове за пружање квалитетне и озбиљне услуге.
Тврдим да захваљујући изложби „Експо Русија–Србија“ расте трговинска размена. Са друге стране, не тврдим да је то искључиво заслуга наше привредне изложбе, али великим делом јесте. Што се тиче првог дела питања и констатације да нису у пуној мери искоришћене могућности, морам рећи да је овде углавном проблем у недовољној информисаности, односно многа предузећа не знају да је у трговању са Србијом царинска стопа готово равна нули. Споразум о слободној трговини заиста јесте велики стимуланс за развој. Надам се да ће наш широки и моћни пословни програм у оквиру изложбе „Експо“ помоћи да се промени ситуација.
Ми добијамо јаку подршку српске стране и за нас је веома важно то што ће изложбу посетити ресорни министар задужен за иновације и технологије Ненад Поповић. Такође, биће много гостију из Републике Српске, Црне Горе и других држава региона. Са руске стране ће бити присутан Алексеј Груздев, први заменик министра за економски развој Русије. Србија је држава блиска нашем духу, а са друге стране она има одличан положај у центру Европе и зато нам је веома важна сарадња са Србијом. Осим тога, за нас је Србија и капија ка тржишту целог Балкана.
Ако говоримо о утицају европских санкција на раст извоза из Србије у Русију, која тачка гледишта је по вашем мишљењу тачнија: 1) српска роба је тражена, јер је квалитетна и конкурентна или 2) српска роба је тражена јер су са руског тржишта нестали производи из Немачке, Француске, Пољске и других европских држава?
— Као што сам већ рекао, Руси су спремни да плате за квалитетне производе. Ако говоримо конкретно о воћу и поврћу, руски потрошач не жели ГМО, већ еколошки здраву храну. Зато су српски производи конкурентни, најпре на основу свог квалитета. То је веома важно разумети, јер у овом тренутку многе државе покушавају да пласирају своје традиционално квалитетне прехрамбене производе. Ту мислим на Грузију, Иран, Азербејџан и на њихово веома добро воће и поврће. Са руског тржишта је повучена роба оних произвођача који нису задовољавали норме. Да, ти производи су били јефтинији, наизглед лепи, али парадајз није мирисао, јабуке нису имале никакав укус. Дакле, врата за Србију су отворена, али само за квалитет. Нека та роба буде и скупља, али данас су за нас квалитет и репутација извозника на првом месту.
Прошле године су на изложби учествовале компаније са Крима. Да ли се очекује да ће кримски излагачи бити присутни и ове године? Какав став имају српски партнери према овом питању?
Ми смо компанијама са Крима послали позив, али мислим да ове године они неће учествовати, нисам засад чуо ништа на ту тему. То не значи да смо добили некакву забрану са српске стране. Фирме са Крима много пута су учествовале то у многим државама на нашим изложбама и никад није проблема тим поводом. Како би неко уопште могао лоше да прихвати учешће компанија из једног од еколошки најчистијих региона, одакле долазе квалитетни производи. Лоше коментаре на ту тему из Србије нисам чуо.
Овде наравно постоји и политички моменат. Ако се пошаље званични упит о учешћу кримске делегације, или уопште не добијемо или добијемо негативни одговор, чак и од пријатељских држава. А ако не поставимо ово питање званично, а представници кримских фирми једноставно изложе своје производе, онда обично све прође без икаквих проблема.
