Ако је за Америку Косово завршена прича да ли је и за нас? Шта са оним делом Запада који не признаје Косово због својих унутрашњих проблема? Шта даље после тврдог става Вашингтона и Приштине који одбијају сваки консензус? Ово су само нека од питања која се намећу после посете председника Србије Александра Вучића Америци, а која се тичу решавања дубоког и замршеног спора између Београда и Приштине.
Политика и однос Запада према Косову није никакво изненађење и логично је било очекивати да ће они који су то исто „независно“ Косово и створили, сада стати у његову одбрану, јер бранећи независност Косова, део Запада који је признао лажну државу, брани и све своје поступке, укључујући и бомбардовање СРЈ, којим су прекршена сва могућа међународна права. С друге стране, добар део света и данас сматра да је „независност Косова“ погрешна и неуспешна прича, а последња дешавања у Шпанија директан су пример за то. У исто време, сама Србија, која је фактички разапета између очувања Косова и Метохије и европског пута, тврдим и непопустљивим ставом Запада стављена је пред зид. Да ли ће морати да удари у њега или ће успети да га прескочи или макар одложи, зависи од много фактора, а ниједан није до краја у нашим рукама.
Каква је у овом важном тренутку позиција Србије по питању одбране територијалне целовитости?
Саговорници Спутњика Стефан Сурлић са Факултета политичких наука и Милован Дрецун, шеф Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, сагласни су да нисмо чули ништа ново када је став Запада у питању.
Сурлић додаје да је чињеница да је Србији скучен простор за маневар, бар у овом моменту, али с друге стране истиче да „Србија у својим рукама има међународно представљање Косова као независне државе“.
„Без сагласности Србије, Косово не може да буде члан ниједне важније међународне институције, пре свега не може да буде пуноправан члан Уједињених нација. У том смислу, Србија и даље има дипломатске моћи да оспори косовску независност. Мада, када говоримо о фактичком стању на терену, а уз подршку западних амбасада и мисија коју Приштина има, Косово егзистира као независтан политички субјект“, објашњава Сурлић.
Дрецун каже да је на нама да штитимо наше интересе без обзира на изнете ставове Запада и додаје да једино ново што је чуо из Америке јесте да Вашингтон није спреман да сада отвори простор за разговор између Београда и Приштине на тему коначног решавања статуса Космета.
„Дакле, они неће да помене своју једнострану политику, која је дефинисана ставом — Косово је држава и то је завршена ствар и Србија само то треба да прихвати. То је у супротности са оним што Србија последњих година ради. Београд управо интензивно ради да се отвори маневарски простор да можемо, управо такву политику, да променимо. Да натерамо западне државе које подржавају самопроглашену државу Косово да седну за сто и да се једним компромисним решењем постигне дугорочно одрживо решење. Запад у овом моменту није на то спреман“, наводи Дрецун.
Оно што ми можемо да урадимо, додаје наш саговорник, јесте да радимо и сарађујемо са оним државама које су пријатељске, које разумеју нашу позицију и које штите међународно право и противе се промени националних граница једне међународно признате државе. Свет је подељен по питању Косова и међу чланицама ЕУ има земаља, на челу са Шпанијом, које бране снажан став да је неприхватљив овакав начин отимања дела територије једне државе чланице УН, подсећа Дрецун.
„Њихова снага је и до сада била пресудна у спречавању косовске независности. И ми ћемо према њима да градимо јачи однос, као што ћемо то радити и са државама које не деле наше мишљење, како бисмо у једном тренутку дошли у позицију да од те њихове ’готове ствари‘ дођемо у ситуацију да започнемо разговоре о Косову“, каже Дрецун.
Он истиче да постоји велики број земаља које сада предводе мултиполарни међународни поредак — од Русије, преко Кине, до Бразила, које су на становишту Србије, а које су моћне државе. С друге стране, Дрецун подсећа и да имамо Америку, која је исто тако моћна, и која је силом свог оружја и издејствовале самопроглашену независност Косова.
„То је реалност. Али ми нисмо доведени у ситуацију да је она безизлазна, управо због овог дела међународне заједнице који је на нашој линији. То не само да нам даје нову снагу, већ нам даје и капацитет и перспективу да се боримо да заштитимо наше интересе“, уверен је Дрецун.
Сурлић се слаже да државе које не признају Косово јесу нека врста потенцијала, уз једно али.
„Запад од Србије очекује да се кроз споразум о нормализацији односа отклони сваки вид неспоразума између Београда и Приштине и да тако добије споразум који ће у његовим рукама бити аргумент да убеди државе које до сада нису признале независност Косово да то ураде“, напомиње наш саговорник.
С обзиром да је Србија јасно изабрала пут ка ЕУ, Сурлић верује да ћемо бити под све већим притиском да правимо уступке због Косова. Дрецун се слаже да је Поглавље 35 о Космету веома значајно, као и да ће на крају преговора бити пресудно, али је уверен да ће се много тога десити док се дође до тог краја.
„До тада ми треба да јачамо своју позицију и став да нећемо да признамо самопроглашену државу Косово. На ЕУ је избор да ли ће се одрећи Србије као најзначајније државе региона. Ако се одлучи на такав корак, ЕУ би дестабилизовала регион који је од пресудног значаја за њену властиту стабилност“, уверен је Дрецун.
Питање које је за сада остало без одговора, а на које свакако треба тражити одговор јесте зашто се Запад плаши да преговоре у вези са Косовом препусти директно Албанцима и Србима?
